Sudar crnih rupa, delovi dinosaura u ćilibaru, potencijalni život na drugoj planeti – ova godina u nauci je bila poprilično burna.
Otkrivamo neke od najvažnijih otkrića u 2016. godini i njihov značaj za dalje razumevanje sveta u kome živimo, od našeg porekla do dubina kosmosa.
1. Otkriven džinovski morski krokodil
Naučnici su nam u januaru doneli neverovatne vesti, da su pronašli najvećeg morskog krokodila ikada u afričkoj pustinji. Na osnovu lobanje fosila i drugih kostiju koje su otkrivene u Tunisu, istraživači su pretpostavili da je zver mogla da poraste i 9.14 metra u dužinu i da bude teška oko tri tone, piše američki National Geographic.
Nazvan Machimosaurus rex, 120 miliona godina stara životinja nam je ponudila ključne tragove mogućeg masovnog izumiranja na kraju perioda Jure, pre 145 miliona godina. Sve do sada, paleontolozi su mislili da ukoliko se tako nešto dogodilo da je uticalo na teleosauride, grupe koji su uključivali i Machimosauruse.
Ovo otkriće ne samo da je dokaz da su neki morski reptili preživeli, već da je istrebljenje možda bilo veća afera nego što se dosad mislilo
2. Prvi put detektovani gravitacioni talasi
Hiljadu godina nakon što je Ajnštajn predvideo njihovo postojanje, slabi talasi u kosmosu su početkom ove godine konačno imali svoj debi. Poznati kao gravitacioni talasi, ovi talasi su stvoreni nekim od najnasilnijih događaja u univerzumu - u ovom slučaju spajanjem dve crne rupe uhvaćenih u spiralnom plesu smrti.
Ufebruaru ove godine naučnici su uz pomoć visokosenzitivnih detektora u Lujzijani i Vašingtonu detektovali gravitacione talase koji prolaze kroz Zemlju, a nekoliko meseci kasnije, otkrivena je i druga runda talasa potvrđujući da signal nije bio slučajan.
Astronomi su veoma srećni zbog ovog otkrića, budući da gravitacioni talasi mogu da utiču na novi način posmatranja drugih nevidiljivih objekata u univerzumu poput direktnog merenja svojstva zagonetnih crnih rupa.
Saznajte i Zbog čega je otkriće gravitacionih talasa toliko važno?
3. Nasina sonda stigla na Jupiter
Bilo je potrebno pet godina i 2.7 milijardu kilometara, ali u julu ove godine Nasin spejskraft Juno je završio svoju misiju da uđe u orbitu oko najveće planete u sunčevom sistemu.
Juno je krenuo u avgustu 2011. godine i predstavlja prvi objekat koji je krenuo na Jupiter od završetka Galilejove misije 2003. godine.
Letelica na solarni pogon je dizajnirana za proučavanje snažne magnetne strukture na terenu džinovske planete, čime bi eventualno otvorila put kao ledenom mesecu Evropi u narednim decenijama.
Ali prvo, Juno mora da preživi dug put kroz svemir i mučno putovanje kroz pojaseve zračenja na planeti.
