Otkrijte koje životinje imaju odlično dugoročno pamćenje, koje mogu da se pohvale sposobnošću učenja znakovnog jezika, a koje životinje imaju najveći mozak od svih sisara.
Čovek ne mora da se bavi istraživanjem svemira kao bi pronašao inteligenciju neljudskog porekla u svemiru – dovoljno je da baci pogled na planetu Zemlju.
Poređenje ljudske i životinjske inteligencije može da bude veoma teško jer inteligencija postoji u različitim oblicima, piše Daily mail, a prenosiB92.
Na primer, veverica može da se seti mesta na kojem je zakopala stotine lešnika pre šest meseci, dok izuzetno teško pamti ljudska lica.
Pas prepoznaje vlasnika po mirisu, ali teško da može da pošalje imejl.
Pitanje je - na osnovu kojih osobina se inteligencija životinja poredi sa inteligencijom ljudi?
Naučnici se prilikom pravljenja poređenja najčešće fokusiraju na nekoliko glavnih sposobnosti koje su ljudi razvili kroz istoriju – pravljenje alatki, korišćenje simbola, empatiju i veštinu rešavanja problema.
Saznajte i 5 životinjskih vrsta koje sklapaju prijateljstva za ceo život
Na osnovu ljudskih standarda za merenje inteligencije, koje su životinje najpametnije?
Orangutani mrze kućne poslove
Svest ovih majmuna nalazi se na nivou četvorogodišnje dece. U divljini koriste pruće da love ribu, mere nivo vode i dođu do teško dostupne hrane. U zatočeništvu umeju odlično da oponašaju ljude, i do sada su naučili kako da koriste čekić, ohlade se mokrim krpama i peru odeću.
Jedan od najpametnijih orangutana bio je Čantek, kojeg su ljudi odgajali devedesetih godina. Do svog devetog meseca već je umeo da moli naučnike ‘da mu daju piće’, dok je do četvrte izmislio frazu “pasta za zube od paradajza”, kojom je opisivao kečap.
Čantek je čak naučio da laže – da bi izbegao obavljanje dosadnih ‘kućnih’ poslova, ukazao je na to da mora da ode do toaleta.
Delfini se igraju hvatanja
Kada je Bili provela tri nedelje u zatočeništvu u Australiji, naučila je da se u vodi kreće unazad na svom repu. Kada je ponovo vraćena u divljinu, ova ženka delfina naučila je ostale jedinke ovom triku, koje su počeli da izvode iz zabave.
Delfini pomoću sunđera u ustima uznemiravaju na morskom dnu organizme kojima se hrane, i koriste školjke za sakupljanje ribe. Igraju se ‘hvatanja’ sa kornjačama i obožavaju spuštanje niz leđa kitova.
Ženka Keli iz Instituta za istraživanje marinskih sisara u Misisipiju bila je naročito lukava – kada su je naučili da donese parče papira u zamenu za ribu, ona je jedan veći papir pocepala na nekoliko delova i odnosila ih jedan po jedan kako bi dobila više ribe.
Vrane koriste alatke za dolaženje do hrane
Vrane prave alatke koje su do sada pravili samo ljudi
Stručnjaci za ponašanje životinja smatraju da su vrane, porodica kojoj pripadaju gavrani, čavke i vrane, pametne koliko i prosečna sedmogodišnja deca ili čovekoliki majmuni.
Najpametnije su one vrane koje žive u arhipelagu Nova Kaledonija u Tihom okeanu. Laboratorijski eksperimenti pokazali su da umeju da povise nivo vode u cevi bacanjem kamenčicć u vodu kako bi sakupile komadiće hrane koja pluta na vodi. Istu stvar nisu činile sa sunđerima.
Najpametnija vrana na svetu je Beti, koja živi na Oksfordu. Kada su joj naučnici dali plastičnu providnu cev sa hranom na dnu, savila je obližnju žicu u formu udice i njome upecala hranu.
Saznajte iNajbolje tate u svetu životinja
Njen partner Ejbel nikad se nije pomučio da napravi udicu – strpljvo bi čekao da Beti obavi sav posao, a onda bi joj na silu oteo hranu.
U Japanu vrane bacaju orašaste plodove na ulicu i čekaju da automobili smrve njihovu ljusku. Zatim se vraćaju na ulicu i vade sadržaj koji se nalazi unutra.
Zašto su šimpanze šampioni
O čemu razgovaraju šimpanze?
Šimpanze i njihovi rođaci bonobo majmuni brinu o bolesnim jedinkama u grupi, oplakuju svoje mrtve i udružuju se u grupe kako bi bili uspešniji u lovu.
Koriste štapove kao alatke pomoću kojih vade bube iz pukotina kako bi ih pojeli, i kamenje poput krckalica za orašaste plodove.
Jedan od najpametnijih majmuna iz ove grupe je Kanzi, bonobo iz Ajove. Zna više od 200 reči, a jednom prilikom pokazao je na simbole za maršmelou i vatru. Kada mu je osoblje donelo šibice i drva, zapalio je vatru i počeo da peče poslastice.
Šimpanze takođe imaju briljantno pamćenje. Ovog meseca prikazan je dokumentarac o Sving i Doli, šimpanzama koje su ponovo ujedinjene sa ženom koja ih je spasla sedamdesetih godina. Uprkos tome što su je poslednji put videli pre 18 godina, vidno su se obradovali i počeli da je grle.
Slonovi su lukavi
Slonovi imaju najveći mozak od svih sisara. Podjednako su uspešni kao šimpanze u prepoznavanju sebe u ogledalu, rešavanju problema i korišćenju alatki. U divljini koriste grane za češanje i lišće da oteraju muve.
Njihova empatija je zadivljujuća. Uznemiriće se ukoliko vide da član njihove grupe proteže surlu ka žici sa strujom, štitiće mrtve mladunce danima, dok će cela grupa usporiti ukoliko vidi kosture slonova i provesti neko vreme mazeći surlama kosti.
Monogamija u svetu životinja: 11 vrsta koje su verne jednom partneru
Azijskim slonovima koji rade uveče se vezuju drvena zvona kako se noću ne bi ušunjali u farme. Međutim, pojedini slonovi otkrili su da zvona ne zvone ukoliko ih ispune blatom, zbog čega mogu mirno da uživaju u bananama.
