Nova istraživanja otkrivaju da bi ostrvske ptice, usled idealnih uslova i nepostojanja sisara i predatora da im smetaju, mogle da izgube sposobnost koja ih izdvaja od drugih i definiše – letenje.
Da idealni uslovu umeju da prouzrokuju lenjost i učmalost svedoče i ostrvske ptice koje su, upravo zbog nepostojanja sisara i drugih životinjskih vrsta koje su predstavljale potencijalnu pretnju i od kojih su bežale, zaboravile da lete. U ostrvske ptice koje su skoro prestale da lete ubrajamo kakapo, najvećeg papagaja na svetu koji liči na sovu, zatim takahe, veku, neke vrste pataka i naravno čuvenu pticu kivi.
Pročitajte iZašto su gradske ptice pametnije od seoskih ptica?
Ovaj fenomen se dešavao i ranije upravo u predelima gde sisari i druge životinje nisu dugo bile nastanjene, zbog nepristupačnosti ostrva. Sličnu sudbinu doživele su i ptica dodo sa Mauricijusa, krilati ibis sa Jamajke i kormoran kratkih krila sa Galapagosa.
Međutim, čak i one ptice koje su zadržale sposobnost letenja više vole da se kreću po zemlji.
U studiji koju je sprovela Natali Vrajt sa Univerziteta u Montani na preko 868 vrsta ptica, dokazano je da ptice polako, ali sigurno idu ka tome da izgube tu sposobnost koja ih izdvaja i definiše. Naime, u poređenju sa njihovim rođacima sa kopna, kod ostrvskih ptica mišići koji im omogućavaju da lete su sve manji, a noge sve veće i duže.
Pogledajte iLepe vesti s Havaja: Najstarija ptica na svetu ponovo postala majka!
„Ova tendencija je primećena kod svih ostrvskih ptica“, dodaje Vrajtova čije je istraživanje počelo pre oko 20 godina. Vrajtova je bila podstaknuta otkrićem do kojeg je došao jedan od njenih studenata koji je merio težinu mišića ptica koje su se našle u Muzeju prirodne istorije na Floridi. Pogledavši podatke merenja, Vrajtova je momentalno uočila da ostrvske ptice koje se hrane voćem imaju znatno manje mišiće od iste vrste na kopnu. Ovo je navelo naučnicu da proveri i ostale skelete ptica u drugim muzejima i izmeri im dužinu kostiju, nogu te dužinu prsa što je dovelo do otkrića da svih devet najvećih grupa ptica, koje su nastanjene na različitim staništima imaju drugačije navike i hrane se različito, pokazuju istu tendenciju.
Na manjim ostrvima na kojima nije nastanjeno puno vrsta i na kojima ne žive sisari predatori, ptice su vrlo brzo preusmerile snagu iz prednjih ekstremiteta u zadnje udove, te snagu iz velikih mišića uz pomoć kojih lete u nožne mišiće, piše National Geographic.
Pročitajte iKako albatros leti toliko dugo?
Na veliko iznenađenje ta promena se dešavala čak i kod kolibrija, ptice čiji život zavisi od letenja, s obzirom da se ona u letu hrani nektarom, ali i kod drugih izvrsnih letača koji se hrane tako što plen hvataju u letu.
Pročitajte iZbog čega se ptice smenjuju na čelu formacije?
