Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Životinje

Kakav će trag na Zemlji ostaviti antropocen?

Autor Tamara Sorak
Autor Tamara Sorak

Nova geološka epoha je, nesumnjivo, nastupila. Vrste izumiru, a hiljade tona plastike i betona, nuklearne probe i sagorevanje fosilnih goriva pišu novu istoriju Zemlje.

Izvor: Foto: NASA

Međunarodni naučni panel saopštio je da gotovo nema sumnje da je planeta Zemlja zbog ljudske aktivnosti ušla u novu geološku epohu koja je shodno tome nazvana antropocen, piše Newsweek.

Povezane vesti

Povezane vesti

Komitet naučnika svoje tvrdnje argumentuje tezom da će posledice ljudskih aktivnosti ostati zabeležene u sedimentima i stenama milionima godina, kao i da je ekspanzija čovečanstva dovela do velikih promena u ekosistemu koje je potrebno klasifikovati.

Izvor: Profimedia/Shutterstock
Urbane sredine Evrope jasno su vidljive noću; Foto: Profimedia

Među tim promenama nalaze se i hiljade tona plastike koja se baci svake godine, porast u upotrebi betona i građevine uopšte, velike količine fosfora i azota koje se ispuštaju u zemlju, kao i sve veća koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi.

Brzina kojom trenutno na planeti izumiru biljne i životinjske vrste takođe će ostati zabeležena u obliku fosila. Mnogi naučnici zbog činjenice da vrste nestaju čak 100 puta brže nego što bi nestajale da nema ljudi smatraju da je priroda u periodu šestog velikog izumiranja.

Saznajte: Hoće li ljudi preživeti šesto masovno izumiranje?

Jedna od najvećih promena koje je planeta doživela, predstavljaju posledice nuklearnih aktivnosti, odnosno nuklearnih proba čiji će tragovi biti vidljivi hiljadama milenijuma.

Izvor: Profimedia/Shutterstock
Atol Bikini 1956.; Foto: Profimedia

Osim u samom tlu, dokazi o nuklearnim aktivnostima čovečanstva i sagorevanju fosilnih goriva ostaće zabeleženi i u ledu.

Naučnici su uglavnom saglasni da je planeta ušla u novu geološku epohu, a ostalo je još samo da se odredi kada je tačno antropocen počeo, premda se većina slaže da se to dogodilo sredinom prošlog veka kada su proizvodnja plastike i betona, kao i "nuklearna trka" postajale sve brže.

Možda će vas zanimati i:

Povezane vesti

Povezane vesti

Najnovije

Priroda

Nauka