Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

5 životinjskih vrsta koje je čovek spasao od izumiranja

Sve češće se čovek naziva najvećim i najopasnijim predatorom, ali je naša vrsta spasla određeni broj ugroženih životinja gotovo izvesnog nestanka.

 Izvor: Foto: Profimedia

Pogledajte samo borbu za pande – da nema ljudi, pitanje je da li bi ova ljupka vrsta još uvek šetala površinom Zemlje grickajući bambus. Međutim, one nisu jedine, već je ljudska vrsta uspela da spade nestanka mnoge životinjske.

Povezane vesti

Povezane vesti

Zlatni hrčak

Embedded Comments: File source: http://commons.wikimedia.org/wiki/File:Golden_hamster_front_1.jpg
Izvor: Profimedia/Shutterstock
Foto: Wikimedia Commons

U XX veku, u Siriji je pronađeno nekoliko neobičnih glodara među kojima je bila samo jedna ženka. Zoolozi su ih poneli iz divljine i zahvaljujući njima, nastalo je još nekoliko generacija ove vrste, koja je imenovana sirijski ili zlatni hrčak.

Pre ovog otkrića, verovalo se da su svi hrčci u prirodi izumrli. Danas, u svetu živi ogroman broj potomaka ovih primeraka – jedan deo je pobegao i živi i nastavlja da se razmnožava u prirodi, dok jedan deo živi uživajući u prednostima života kućnih ljubimaca. Veruje se da danas svaki zlatni hrčak ima genetske veze s prvom ženkom koju su zoolozi pronašli u sirijskoj prirodi.

Povezane vesti

Sivi vuk

Embedded Comments: File source: http://commons.wikimedia.org/wiki/File:European_grey_wolf_in_Prague_zoo.jpg
Izvor: Profimedia/Shutterstock
Foto: Wikimedia Commons

Jeste li znali da su vukovi potpuno iščezli u Engleskoj u XV veku, a tristotinak godina kasnije se isto dogodilo u Irskoj i Škotskoj? Kasnije se u Severnoj Americi verovalo da stočari imaju gubitke zbog ove vrste, pa je na tom tlu lov na sive vukove bio toliki da se njihova populacija dodatno smanjila.

Međutim, aktivisti za zaštitu životinja izborili su se da ova vrsta dobije prava. Tako je u Sjedinjenim Američkim Državama šezdesetih godina prošlog veka izglasan Zakon o dobrobiti životinja, a njihov broj je počeo da raste.

Divlji konji Prževaljskog

Embedded Comments: File source: http://commons.wikimedia.org/wiki/File:Przewalskis_horse_02.jpg
Izvor: Profimedia/Shutterstock
Foto: Wikimedia Commons

Većina divljih konja koji danas žive širom sveta zapravo su potomci konja koji su u nekom trenutku u prošlosti bili pripitomljeni. To, ipak, nije slučaj s mongolskim divljim konjima – oni su jedini zaista divlji. Pored toga, reč je o izuzetno staroj vrsti, o čijem postojanju svedoče pećinski crteži stari 20.000 godina.

Međutim, klimatske promene su dovele do smanjenja teritorije njihovih prirodnih staništa,usled čega je opala i brojnost ove vrste. Do kraja Drugog svetskog rata, u svetu je postojao samo 31 divlji konj, od kojih je tek devet moglo da se razmnožava. To je bilo dovoljno – ljudi su im pružili negu, hranu i odlične uslove života, pa od tih devet konja danas imamo nešto manje od dve hiljade primeraka mongolskog divljeg konja.

Povezane vesti

Beloglavi orao

Embedded Comments: File source: http://commons.wikimedia.org/wiki/File:Haliaeetus_leucocephalus_-Skagit_valley-8-2c.jpg
Izvor: Profimedia/Shutterstock
Foto: Wikimedia Commons

Zbog upotrebe pesticida koji su oslabili ljusku jajeta beloglavog orla, on je sredinom prošlog veka bio gotovo iščezao. Vlasti mnogih zemalja, pre svega Sjedinjeniha Američkih Država i Kanade, reagovali su zabranom lova, pa se ova vrsta potpuno oporavila i danas ponosno krstari nebom.

Povezane vesti

Evropski bizon

Embedded Comments: File source: http://commons.wikimedia.org/wiki/File:European_bisons.jpg
Izvor: Profimedia/Shutterstock
Foto: Wikimedia Commons

Najveća kopnena životinja Starog kontinenta danas se smatra ranjivom kada je ugroženost u pitanju. Međutim, ona se oporavlja i danas je u znatno boljem stanju nego ranije – tokom Prvog svetskog rata, vojnici su lovili ovog papkara zbog hranljivog mesa iako je i u to vreme njegov broj počeo znatno da se smanjuje. U jednom trenutku ih je ostalo svega dvanaest u zoološkim vrtovima širom sveta.

Srećom, Hajnc Hek, nemački biolog, potrudio se da uzgoji što više primeraka tako što će podstaći preostale evropske bizone na razmnožavanje. Oni su zahvaljujući tome danas brojniji, ali i dalje moramo obratiti pažnju na ovu vrstu.

Možda će vas zanimati i:

Povezane vesti

Povezane vesti

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka