Naučnici su odavno utvrdili da papagaji umeju da vokalizuju svoja imena, ali je dugo bila misterija jesu li im ona urođena ili su ih dobili od roditelja.
Istraživački tim National Geographic-a koji je vodio doktorant Karl Berg posmatrao je zelene papagaje i otkrio da ovi pernati roditelji zapravo daju imena svojim mladima.
U ovom eksperimentu, istraživački tim je postavio skrivene kamere i audio rekodere u sedamnaest gnezda zelenih papagaja u Gvariku, Venecuela.
Saznajte i:Papagaj poliglota
Jaja su, naime, u devet gnezda zamenjena i davana različitim roditeljima. To je bio važan deo eksperiment jer je trebalo da pokaže da li određene zvučne sličnosti potiču od genetskih predodređenosti i kako genetika utiče na ovo "stvaranje" imena. Ostalih osam od sedamnaest gnezda je ostalo sa svojim prvobitnim jajima, te se jedna grupa upoređivala s drugom.
Rezultati istraživanja su pokazali da su imena mladunaca koji su bili priključeni drugim porodicama bila sličnija imenima roditelja koji su ih podizali nego njihovim biološkim roditeljima.
Papagaji imaju velike mozgove u odnosu na svoja tela, što utiče na sezone gnezdenja. Međutim, iako se na prvi pogled to ne može reći, moguće da da imamo više zajedničkog s ovim životinjama nego što smo mislili. Na primer, beba zelenog papagaja ponekad „podesi“ svoje pravo ime pre upotrebe. Ova praksa nije neuobičajena među ljudima, koji odluče da skrate svoje ime, koriste nadimak ili ga u potpunosti promene.
Istraživanje je takođe pokazalo da mladi uče svoja imena u roku od nekoliko nedelja od rođenja i da počinju da ga ih "izgovaraju" tako što imitiraju zvuk.
Papagaji nisu jedine životinje koje daju imena svojoj deci, iako je ovo retkost u životinjskom carstvu. Delfini, takođe, imaju imena. Naučnici veruju da imena delfina imaju veze s njihovom sofisticiranom socijalnom strukturom. Kada se izgubi delfin, ostali ga dozivaju kako bi ih izgubljeni član jata mogao pronaći.
Pogledajte i:Zašto nam se više dopadaju zvuci koje proizvode manje ptice?
Što se tiče papagaja, ne znamo tačno kako im imenovanje mladih pomaže u divljini, premda postoje mnoge teorije. Na primer, moguće je da im imenovanje mladunaca pomaže da ih nađu u velikim jatima i na velikoj distanci. Tokom leta, oni moraju da prate jedni druge zato što zeleni papagaji dugo zavise od roditelja. Tri nedelje pre nego što zvanično napuste gnezdo, oni se i dalje uzdaju da će im majka i otac obezbediti hranu, tako da ukoliko se izgube mogu umreti od gladi. Tako da majka papagaja verovatno doziva svoje mlade na ručak.
