Komarci postaju tigrovski snažni, tropskim biljkama je suviše vruće, carskim pingvinima preti glad…
Losovi su teški više od 800 kg, a njihovi rogovi se protežu duž dva metra. Ipak, ovu masivnu životinju sve je teže uočiti u Severnoj Americi. Populacija losova se smanjuje, a klimatske promene sve se češće pominju kao krivac. Kratke zime pogoduju razvoju parazita koji škode losovima, a topla klima izlaže ove životinje potencijalno fatalnom toplotnom udaru. Losovi se po svemu sudeći ne snalaze dobro u promenama klime, koje su ih zadesile.
Morževske brige
Druga životinja koja gubi bitku protiv sve toplijih zima je pacifički morž, jer je zbog topljenja leda sve manje mesta na kojima može da predahne kada izroni iz okeana. Zbog nedovoljnog broja ledenih ostrva, morževi se skupljaju na arktičkoj obali u grupama većim nego ikad. Ovakvo zajedništvo nije dobro za vrstu, koja je već ugrožena. Povećan je rizik od povreda prilikom stampeda, kao i širenja epidemija raznih bolesti.
Tropsko drveće
Možda ne zvuči iznenađujuće kada se čuje da polarne životinje trpe zbog sve toplije planete, ali i tropskom rastinju je postalo vruće.
Biljke sa Anda se „sele“ na sve veću nadmorsku visinu, kako bi se domogle umerenije temperature. Neke vrste drveća su sada nastanjene oko četiri metara iznad nivoa na kome su nekada bujale, a stručnjaci kažu da će se ovaj uspon nastaviti. Šeflera je primer biljke koja bi mogla da preživi. Ona se penje brzinom od 30 metara godišnje, dok je usporeni fikus u većoj opasnosti – on se pomeri za svega 1.5 metar za godinu dana.
Pingvinska perspektiva
Biljke marširaju ka gore, ali pingvinski marš nema destinaciju ka kojoj bi mogao da se uputi. Carski pingvin mogao bi u potpunosti da nestane sa Adeline zemlje, krivicom klimatskih promena. Prošlogodišnji izveštaji pokazuju da bi topljenje leda moglo da razori carske pingvine. Fitoplankton i zooplankton koji živi ispod leda, hrana je za kril, ribu i lignje, koji su pak hrana za pingvine. Ako nema leda, nema planktona; ako nema planktona, nema ni hrane za pingvine. Tim istraživača je procenio da će, ako efekat staklene bašte ostane na današnjem nivou do 2100. godine, carska populacija Adeline zemlje na istoku Antarktika opasti sa sadašnjih 3.000 pingvinskih parova, na svega 500.
Ipak, za jednu drugu vrstu pingvina, ovakve okolnosti deluju stimulativno. Adelijski pingvin koji po svemu sudeći obožava toplotu. Populacija ove male vrste pingvina, iz grupe nastanjene na Boforovom ostrvu, porasla je za 84 odsto od kako su lednici počeli da se tope, u periodu između 1958. i 2010. godine.
Tigrasti komarci
Kako su insekti poznati po tome da mogu da prežive i najlošije uslove, verovatno ne iznenađuje da će oni biti jedni od najvećih pobednika u trci sa klimatskim promenama. Šta više, azijski tigrasti komarac ima samo dobrobiti od ovakvih okolnosti. Ovaj ljubitelj tople i vlažne klime proširio je svoj u populaciju, ali i brzinu reprodukcije, zahvaljujući toplim zimama i povećanoj količini padavina, između ostalog. Ovaj gotovo nezaustavljivi insekt može da postane prenosnik više od 20 vrsta bolesti, uključujući denga groznicu i dva tipa encefalitisa.
Izvor: National Geographic News
