Životinje koje zamagljuju granice između polova

Neobični svet prirode ne prestaje da iznenađuje svojom posebnošću i neobičnošću. Postoje vrste koje naučnici i dalje ne razumeju i o kojima još uvek uče.

Sipa

Izvor: Profimedia/Shutterstock

I ljudska bića, u zavisnosti od toga u kakvom su društvu, menjaju svoje ponašanje. To se uočava i kod sipa, ali one idu još dalje od nas.

Jedna vrsta sipe bukvalno pokaže svoju drugu stranu prema tome u kakvom se okruženju nalazi, naročito ako je društvo mešovito. Studija sidnejskog Univerziteta Mekveri  je utvrdila da mužjaci ove morske životinje mogu da se podele u donjem delu, pa se čini da su sa jedne strane mužjaci, a sa druge ženke. Mužjak koji se nalazi između mužjaka i ženke pokazaće ženki svoj pravi pol kako bi flertovao sa njom, dok će mužjaku pokazati svoje “žensko lice“. Na taj način, drugi mužjak će ispred sebe videti dve ženke i neće biti rival.

Zmija podvezica

Među svim pripremama za parenje koje se kod u životinjskom svetu mogu videti, jedno od onih koja najviše privlače pažnju jeste „zavođenje“ tzv. riba podvezica.

U kanadskoj provinciji Manitobi, gde živi najviše zmija ove vrste, mužjaci se iz zimskog sna bude sporo i nakon osam meseci. Iako su još uvek pospani, oni su u pripravnosti kada je reč o pronalasku partnerke. Neki od njih tada imitiraju ponašanje ženki.

Naučnici veruju da je ovakvo ponašanje mužjaka podstaknuto time što su ženske u prednosti po pitanju preživljavanja. Kada se ženka približi, odmah je okruže mužjaci koji se pretvaraju da su ženke, kako ne bi bili odbijeni. Ova grupa pomeša se i formira „kuglu“, a na taj način se brani od predatora koji love pospane mužjake zmija.

Tačkasta hijena

Nisu samo mužjaci iz životinjskog sveta skloni održavanju privida da su drugog pola. Ženke tačkastih hijena su dominantne, veće i agresivnije od mužjaka iste vrste.

Ali nije samo njihovo ponašanje muževnije. Klitoris ženke tačkaste hijene je toliko uvećan da često dobija oblik pseudo-penisa. Čak je sposoban i za erekciju, a ženka  se pomoću ovog dela organa pari, urinira i porađa se. Čak i pogled izbliza nije dovoljan da se uoči razlika između mužjaka i ženke.

Postoje teorije, ali nema precizno određenog razloga za ovakve fizičke manifestacije kod tačkaste hijene.

Afrička buba slepi miš

Ova buba sisa krv slepih miševa, a ponekad ujeda i ljude. Ipak, to nije najzanimljivije u vezi s ovim insektima. Oni imaju strategiju kojom čuvaju svoju bezbednost i seksualni identitet. One su, naime, sposobne za traumatsku oplodnju – kada mužjaci ubadaju penisom ženke u stomak i ubrizgavaju spermu direktno u njihov krvotok, što može povrediti ženku. Uz to, mužjaci to ponekad čine i međusobno.

Kako bi se zaštitile, ženka je razvila paragenitalije – otvor koji podseća na levak i zavarava mužjaka, tako da ga navede da ubode deo prepun imunih ćelija. Nakon toga, i mužjaci su formirali sopstvenu verziju paragenitalija. Na taj način, ženke imitiraju mužjake, koji imitiraju ženke, dok te mere da je često teško odrediti ko je kog pola. Ipak, one se i dalje razmnožavaju.

Riba klovn i riba papagaj

Izvor: Profimedia/Shutterstock

Neke životinje ne menjaju pol samo prividno, već zaista pređu u drugi. Sve ribe klovnovi su mužjaci na početku života, a kada ženke uginu, dominantni mužjaci pretvaraju se u ženke, dok njegovo prethodno mesto preuzima drugi mužjak.

S druge strane, ribe papagaji imaju organe oba pola, odnosno spadaju u red protoginih hermafrodita, što znači da mogu da pređu iz ženskog u muški pol. Neke  ženke u stanju su da postanu tzv. supermužjaci – veće od prosečnog mužjaka i živopisnih boja.

Priredila: Tamara Sorak

Pogledajte i: