Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

SMRT JE UVEK BLIZU: Kratak srećan život lava iz Serengetija

Smrt je uvek blizu, a bez timskog rada nema opstanka u Serengetiju. Čak ni za veličanstvenog mužjaka s crnom grivom zvanog Si-boj.

 Izvor: Snimio: Majkl Nikols

TIGROVI SU SAMOTNJACI. Pume takođe. Ni leopardi ne vole društvo drugih leoparda. Lav je jedina mačka koja je zaista društvena, koja živi u čoporima i savezima. A njihova veličina i dinamika zavisi od delikatne ravnoteže evolutivnih troškova i dobiti.

Zbog čega je društveno ponašanje, koje kod drugih mačaka ne postoji, toliko važno baš za ovu vrstu? Da li je to nužno prilagođavanje zbog lova na krupnu divljač kao što su gnu antilope? Ili im je tako lakše da odbrane mladunce? Da li je uzrok tome možda imperativ borbe za teritoriju? Pojedinosti lavlje društvenosti počele su da izbijaju na videlo tek u poslednjih četrdeset godina, pri čemu se do glavnih otkrića došlo kontinuiranim proučavanjem lavova unutar jednog-jedinog ekosistema – Serengetija.

Nacionalni park Serengeti obuhvata oko 14.750 kvadratnih kilometara travnatih ravnica i šuma uz severnu granicu Tanzanije. Park je nastao kao manji rezervat divljači u vreme britanske kolonijalne vladavine 1920-ih godina, a zvanično je osnovan 1951. godine. Veliki ekosistem, u kome ogromna krda gnu antilopa, zebri i gazela sezonski migriraju prateći kišu u potrazi za svežom travom, sadrži nekoliko rezervata divljači (namenjenih za lov) duž zapadnog oboda Parka, dok je preostalo zemljište pod upravom mešovitih gazdinstava (uključujući i zaštićeno područje Ngorongoro). Tu treba dodati i Nacionalni rezervat Masaji Mara, koji se pruža preko granice Kenije. Pored migratornih krda, tu su i stalne populacije topi antilopa, ritskih i vodenih antilopa, elanda, impala, bivola, bradavičastih svinja i ostalih biljojeda koji su manje skloni migracijama. Nigde više u Africi ne postoji tolika koncentracija divljači pod otvorenim nebom i zato je Serengeti pravi raj za lavove, ali i idealno mesto za sve koji žele da ih proučavaju.

Džordž Šaler je ovamo stigao 1966. godine, na poziv direktora Tanzanijskih nacionalnih parkova, da proučava efekat lova lavova na populacije divljači i da usput nauči što više o dinamici čitavog ekosistema. Šaler, koji je poznat kao izdržljiv i snalažljiv terenski biolog, ranije je radio na nekim pionirskim istraživanjima planinskih gorila. Kad radite prvu detaljnu studiju neke vrste, rekao mi je nedavno, "zgrabite ono što možete". On je nagrabio brdo podataka tokom tri godine i tri meseca intenzivnog terenskog rada, a knjiga koju je zatim objavio – "Lav iz Serengetija" – postala je neizostavno štivo.

Pored migratornih krda, tu su i stalne populacije topi antilopa, ritskih i vodenih antilopa, elanda, impala, bivola, bradavičastih svinja i ostalih biljojeda koji su manje skloni migracijama. Nigde više u Africi ne postoji tolika koncentracija divljači pod otvorenim nebom i zato je Serengeti pravi raj za lavove.

Za njim su došli i drugi istraživači. Mladi Englez Brajan Bertram nadmašio je Šalera i ostao četiri godine, dovoljno dugo da otkrije socijalne faktore koji utiču na uspešnu reprodukciju lavova i da objasni jedan važan fenomen: zbog čega mužjaci dave mladunce iz čopora. Bertram je dokumentovao četiri slučaja (uz mnogo drugih na koje je sumnjao) kada su savezi novih mužjaka koji su preuzeli čopor podavili sve mladunce koje su zatekli. Posle njega došli su Dženet Henbi i Dejvid Bajgot, koji su prikupili dokaze da formiranje saveza, posebno onih od tri ili više mužjaka, pomaže mužjacima da steknu i zadrže kontrolu nad čoporima i samim tim ostave što više svog potomstva. Henbijeva i Bajgot proučavali su neke od istih čopora u istim oblastima u kojima su bili i Bertram i Šaler.

Pogledajte fotografije u galeriji:

A onda su, 1978. godine, istraživanje preuzeli Krejg Peker i En Pusej, pošto su prethodno obavili svoj terenski rad sa Džejn Gudol u Istraživačkom centru Gombe (takođe u Tanzaniji). Pusejeva je ostala da radi na projektu punih dvanaest godina i pritom je bila koautor nekoliko važnih studija, dok Peker još uvek rukovodi Projektom o lavu iz Serengetija, na kome kao saradnik radi i Ingela Janson. Peker je danas verovatno vodeći svetski autoritet u oblasti ponašanja i ekologije afričkog lava. Ako njegov 35-godišnji rad dodamo onom što su uradili Šaler i ostali, Projekat o lavu iz Serengetija predstavlja jedno od najdužih kontinuiranih terenskih istraživanja o jednoj vrsti. Taj kontinuitet je posebno dragocen jer omogućava naučnicima da događaje posmatraju u širem kontekstu i uoče razliku između prolaznog i suštinskog. "Kad imate podatke iz jednog dužeg perioda", kaže Šaler, "onda vam je lakše da shvatite šta se zapravo dešava."

A jedna od stvari koje se dešavaju je i smrt. Iako neizbežna za sva živa bića, detalji o vremenu i uzroku smrti mogu da otkriju mnogo toga.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka