Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Lamantini u tesnacu: Prevršilo svaku meru

Kings Bej na Floridi vrvi od lamantina, ali i od turista. U tome i jeste problem.

 Izvor: Snimio: Pol Niklen

TOKOM JEDNOG tipičnog zimskog vikenda izvori Tri sestre ne liče mnogo na prirodnjački rezervat. Uzani kanal jednostavno je zakrčen baržama, gliserima, kajacima i kupačima. Još samo fale burići piva i trešteća muzika pa da bude prava žurka.

Ljudi su uglavnom bojažljivi i suzdržani kao i svi kad pored njih propliva životinja teška jednu tonu. Kapetani turističkih čamaca stalno upozoravaju svoje goste da ne uznemiravaju lamantine dok se odmaraju i da im ne blokiraju put ako hoće da otplivaju izvan zone ograđene konopcima, gde ljudima nije dozvoljen pristup. Ali deca ciče i vrište, a odrasli... oni su ponekad gori od dece.

Majk Birns vodi ture to izvora Tri sestre i drugih mesta za posmatranje lamantina u Kings Beju. "To mi se redovno dešava na svakoj turi", kaže on. "Neka žena se vrati do čamca sva izbezumljena i počne da viče: ’Ovo je čarobno! Došao mi je do samog lica!’ Ona je toliko preplavljena emocijama da jedva čeka da se uključi u spasavanje lamantina. Kažem vam, za mnogo ljudi to je istinski duhovni doživljaj."

Zaštitnici lamantina priznaju da mnogi od preko 150.000 ljudi koji godišnje dođu u Kristal River da plivaju sa lamantinima (ili plove kajakom iznad njih) odlaze sa većim poštovanjem prema ovim životinjama, mada to ne opravdava njihovo uznemiravanje. Lokalna aktivistkinja Trejsi Kolson počela je od 2006. godine da beleži kamerom razne oblike maltretiranja lamantina, kao, na primer, kada ih ljudi jašu ili kada vodič uzme mladunče od majke i preda ga u ruke turistima. Njeni snimci na Jutjubu šokirali su ljubitelje lamantina i doprineli uvođenju striktnijih propisa u ljudskom ophođenju sa njima.

Patrik Rouz, marinski biolog i izvršni direktor uticajnog kluba "Spasite lamantine" prilično nevoljno podržava program plivanja sa ovim životinjama i smatra da je neophodno uneti promene. "Većina lamantina ne želi ništa da ima sa ljudima", kaže on. "Njima samo treba mirno mesto za odmor, naročito za vreme hladnih zimskih dana i noći kada im je toplota od presudne važnosti."

Rouz smatra da je situacija u Kristal Riveru maltretiranje lamantina u vidu "direktnog kršenja zakona o zaštiti morskih sisara i zakona o ugroženim vrstama". On se zalaže za uvođenje oštrijih propisa po kojima plivači ne bi smeli da prilaze lamantinima bliže od dužine tela, a da se životinjama prepusti da li će prići bliže ljudima ili neće. "Agencije koje nude plivanje sa lamantinima većinom imaju dobre namere", kaže Rouz. "Ako žele da preuzmu odgovornost i zadrže privilegije koje ovde imaju, a koje su jedinstvene, onda dobro. Ako ne, onda program plivanja sa lamantinima treba ukinuti."

Trejsi Kolson je saglasna. "Životinje se ne smeju dodirivati i milovati", kaže ona. "Za to služe psi. Lamantini su divlje životinje. Pustimo ih da to i ostanu."

Problem duboko zadire i u džepove lokalnih privrednika. Procenjuje se da je godišnja zarada od turizma vezanog za lamantine između 20 i 30 miliona dolara. Neki vlasnici agencija tvrde da bi im posao znatno opao kada mušterije više ne bi mogle da se kod kuće pohvale prijateljima kako su "dodirnuli lamantina". Svesni da bi im egzistencija mogla biti ugrožena, 16 turstičkih vodiča osnovalo je 2011. godine udruženje za ekoturizam META, koje u koordinaciji sa nacionalnim rezervatom i klubom "Spasite lamantine" pokušava da nađe ravnotežu između dozvoljenog i nedozvoljenog u ophođenju sa lamantinima. Na čelu sa Majkom Birnsom kao predsednikom, META je svojevoljno usvojila pravila interakcije između ljudi i lamantina koja su ponekad strožija i od saveznog zakona.

I pored sve halabuke oko plivanja sa lamantinima to nije problem koji je izazvao najveći spor u Kristal Riveru. Najviše žuči, optužbi i uvreda koje su podelile zajednicu, dovele do javnih napada u vidu plaćenih oglasa u novinama i zatrovale atmosferu na javnim skupovima, potiču zbog polemike oko toga odakle i kojom brzinom ljudi mogu da voze svoje čamce.

Kao sisari koji udišu vazduh, lamantini najveći deo vremena provode odmah ispod vodene površine, gde su izloženi povredama od čamaca. Pošto u Kings Beju ima sve više lamantina preko cele godine, Ministarstvo za lov i ribolov Sjedinjenih Država zavelo je 2012. godine veće ograničenja u zoni predviđenoj za glisere i to tako što je smanjilo kako samu zonu tako i maksimalnu dozvoljenu brzinu, sa 55 km na 40 km na čas u letnjoj sezoni. Za stanovnike koji su inače već ozlojeđeni zbog ograničavanja u pogledu načina na koji mogu da koriste svoj zaliv, novi propisi svemoćne savezne birokratije predstavljali su neprihvatljivo narušavanje njihove slobode.

Neki članovi antiregulatorne grupe "Spasimo Kristal Siti" smatraju da su ovi propisi deo šireg plana zagovornika zaštite prirode koji širenje populacije floridskih lamantina vide kao priliku za osnivanje novih nacionalnih rezervata i daljih ograničenja ne samo vožnje čamcima već i ekonomskog razvoja i prava privatnog vlasništva. "Najveći problem je što od celog zaliva hoće da naprave nacionalni rezervat", kaže stanovnica Lisa Mur. "Ako pobede ekolozi, to će se i desiti. Onda ode sve u bestraga."

Uverenje da su građani Kristal Sitija kažnjeni zbog uspešnog ekonomskog gazdovanja sa lamantinima potpalilo je bes stanovnika. Na štampanim majicama Ministarstvo za lov i ribolov Sjedinjenih Država prikazano je kao gorila koji stoji na gradskoj skupštini.

"Mislim da svi moraju da se usaglase kako lamantini ovde dobro napreduju", kaže Majkl Lask. "Ali to je posledica toga što su bili zaštićeni. Reći kako im više nije potrebna zaštita jeste kao da kažete: ’Naš grad raste i zato nam više ne treba ni regulacija saobraćaja ni zdravstvena zaštita.’"

Pet Rouz kaže da ljudi iz bloka koji je protiv nacionalnog rezervata u Kristal Riveru, uključujući vlasnike čamaca i druge preduzetnike koji uporno rade na slabljenju zakona o zaštiti lamantina na celoj Floridi, imaju novca da se bore za ono u šta veruju i to je njihovo pravo. "Ali mislim da to ne treba brkati sa činjenicama ili sa zakonom."

Još jedan ne toliko sporan problem nazire se u skoroj budućnosti Kristal Rivera. Iako turistički čamci razvoze ronioce na više raznih lokacija u Kings Beju, ipak je najpopularniji uzani kanal uz izvore Tri sestre. Ponekad se u njega nagura i više od 200 lamantina da bi se odmorili i ugrejali, a okruženi su sa više desetina kajaka i bezbrojnim kupačima, dok je u kanalu istovremeno usidreno 20 i više turističkih brodića.

"Ono što mogu da čujem od svih grupa – kluba "Spasite lamantine", gradske skupštine, komšija, kajakaša, ronilaca – jeste da moramo da stvorimo pristup izvorima Tri sestre kad je kanal pun lamantina", kaže Lask. "Zbog toga što je to postao neprijatan doživljaj ne samo za lamantine već i za ljude."

Ali to je lakše reći nego uraditi. Pravne zavrzlame oko prava korišćenja vodenih puteva i pitanja oko jednakih prava na pristup javnim mestima komplikuju stvar. A neke lokalne turističke agencije i ostali preduzetnici sigurno bi digli viku na sve što bi moglo da ograniči broj turista. Kao da sve to nije dovoljno, Pet Rouz iz kluba „Spasite lamantine” zalaže se da se od izvora Tri sestre napravi pravi azil za lamantine, pri čemu bi se kajakašima i roniocima potpuno zabranio ulazak u te vode, a posmatranje životinja bi jedino bilo moguće sa staze na obali koja okružuje izvore. Ako ovaj predlog ikada dođe na dnevni red, izazvaće takvu buru da će spor zbog ograničenja brzine čamaca u odnosu na nju izgledati kao bezazlena prepirka.

U međuvremenu razni turistički časopisi i televizija razglasili su na sve strane mogućnost plivanja sa lamantinima u Kings Beju, a posle pominjanja Kristal Rivera u knjizi "Hiljadu mesta koja morate da vidite pre nego što umrete" u ljudima je proradila mašta i želja da iskoriste priliku koja se pruža jednom u životu da dožive blizak kontakt sa ovim stvorenjima. "Kings Bej je jedinstveno mesto", kaže Majkl Lask. "I upravo zbog te jedinstvenosti biće još više konflikata jer sve više ljudi hrli ovamo."

"Voleo bih da smislim način na koji će ljudi moći da komuniciraju sa lamantinima i dožive to emotivno iskustvo, ali da lamantini pritom budu zaštićeni i bezbedni. Mislim da to možemo da izvedemo."

Majk Birns se naslušao mnogo ljutitih reči na javnim skupovima, ali bio je i svedok kada su se suprotstavljene strane ponekad udruživale radi kompromisa. "Najsmešnije je to", kaže, "što su nas lamantini naterali da preispitamo kako mi vladamo sami sobom."

Zamislite sad sebe kako ste navukli ronilačko odelo, stavili masku i skliznuli u kanal kod izvora Tri sestre. Zagnjurili ste glavu pod vodu i kao iz daljine čujete prigušene zvuke ljudskog razgovora i smeha. Doplivali ste do dela ograđenog konopcima i stali. Dole pri dnu ugledali ste više desetina zdepastih sivih tela kako se odmaraju i greju na toplim vrelima koja izbijaju iz Zemlje, pre nego što se dovoljno ugreju i vrate natrag u zaliv da jedu.

A onda se jedan lamantin uputi ka vama, istovremeno nezgrapan i graciozan, i približi vam se toliko da mu je lice svega nekoliko centimetara od vaše maske. I tako se, mislite vi, međusobno posmatrate sa obostranim interesovanjem.

Da li je lamantin ružan? Postoji izreka da se prava lepota meri po delu, a ne po izgledu. A lamantin ono što radi, radi vrlo dobro. Njegove velike, guste kosti omogućavaju mu da pluta u vodi. Evolucija pritom nije mogla da pretpostavi da će zbog toga stradati od čamaca i glisera. A njegovo spljošteno, naborano lice, koje je osetljivo i mišićavo kao ljudski jezik, savršeno je adaptirano na ishranu morskim travama. A one dlake koje mu štrče po celom licu? To su vibrise iliti "brkovi", isti onakvi kakve imaju i mačke i psi, spojeni sa senzorima koji prenose i najmanji impuls dodira do mozga. Dok mačke i psi imaju oko 50 vibrisa na svom licu, lamantin ima 600.

Nije lamantin kriv što je evoluirao u okruženju sa obiljem hrane i bez prirodnih neprijatelja i što je zbog toga postao neoprezan i ranjiv, te mu opstanak zavisi od naše dobre volje i spremnosti da sa njim delimo ovu prenaseljenu planetu.

Međusobno posmatranje je gotovo. Lamantin je otplivao dalje, a vi ga pratite pogledom dok polako nestaje iz vašeg vidokruga. Ovde dole je svet lamantina, a vi ste tu ipak samo gost.

Pogledajte galeriju fotografija

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka