Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Britanske vidre: Kraljice reka

Ne tako davno britanske vidre bile su skoro iščezle zbog hemikalija koje se ispuštaju u reke. Sada se ponovo vraćaju.

  Izvor: Snimio: Čarli Hamilton Džejms

NA BRITANSKIM OSTRVIMA ŽIVI samo jedna vrsta vidre, Lutra lutra, evroazijska vidra, koja se podjednako dobro snalazi i u moru i u slatkoj vodi. Jedina razlika je u tome što vidre koje žive u moru moraju često da se kupaju u slatkoj vodi da bi sprale so sa krzna. Ova stvorenja su ljudima stari znanci već hiljadama godina. Verovatno su bile među najrasprostranjenijim sisarima Starog sveta. I samo ime za vidru potiče iz jezika kojim su govorili rani Evropljani pre više hiljada godina. Vidre su bile svakodnevna pojava u rečnim dolinama koje su ljudi naseljavali. Lovili su ih zamkama i proganjali sa psima, a naročito nisu bili omiljeni među ribarima. Lice vidre, ili „maska”, bilo je vrlo traženo za izradu elegantnih sporana, onih krznenih kesa koje Škotlanđani nose oko pasa uz kilt. „Svi ljudi koji drže goniče za lov na vidre trebalo bi da dobiju penziju od države”, zapisao je čuveni Ajzak Volton u svojoj knjizi „Savršeni pecaroš” 1653. godine. Ali lovci nisu nikada istrebili vidre, kao što ni vidre nisu nikada pojele svu ribu. Tako se vekovima održavala neka vrsta ravnoteže između ljudi, vidri i riba.

Procena brojnosti vidri u prošlosti vrlo je teška, ako ne i nemoguća. Njihova sposobnost da nestanu, da se stope sa vodom, da iščeznu u gustišu, omogućavala im je da budu uvek prisutne, ali skrivene od pogleda. Ta neuhvatljivost im je uvek bila glavna odlika.

Prve znake katastrofe 50-ih godina XX veka u početku niko nije shvatao ozbiljno. Istovremeno je i populacija sivih sokolova počela drastično da opada. Problemi su započeli 40-ih zbog upotrebe insekticida, fungicida, organohlorida i zloglasnog DDT-a, univerzalnog ubice svega živog u prirodi. Ove hemikalije su korišćene u industriji vune i tekstila za uništavanje insekata i gljivica, za zaštitu useva i prskanje ovaca protiv šuge. Od 50-ih do 70-ih organohloridi i PCB, koji su korišćeni za hlađenje električnih transformatora i kao stabilizatori u industriji boja i mnogih drugih proizvoda, izazvali su masovno zagađenje vodenih tokova. Takve otporne supstance ne razlažu se i ne iščezavaju kada se nađu u prirodi. A u lancu ishrane se progresivno akumuliraju: mala količina apsorbuje se u mikrobima, veća u mikroskopskim račićima, još veća u malim ribama ili jeguljama, znatno veća u velikim grabljivim ribama, a najveća u glavnom rečnom predatoru – vidri. Ono što je trebalo da donese blagodet, izazvalo je eskalaciju trovanja.

Prošlo je više od deset godina u neznanju i nepreduzimanju bilo kakvih koraka. Organohloridi su u Engleskoj zabranjeni kao sredstvo za prskanje ovaca tek sredinom 60-ih, uglavnom zato što su identifikovani kao uzročnik pada populacije sivih sokolova i mnogih drugih ptica i sisara. Ali ostali su kao legalno sredstvo za prskanje useva sve do 1975. godine (a za neke druge specijalne namene do 1992. godine). Međutim, i kad su zabranjeni, bili su zamenjeni organofosfatima i sintetičkim piretroidima koji su takođe vrlo štetni za ekosisteme. Tek je 2006. godine doneta konačna zabrana za sve supstance koje su više od pola veka trovale život na engleskim rekama.

Populacija vidri je opala, delom verovatno zbog manjka ribe, a delom zbog trovanja samih vidri. Državna anketa sprovedena krajem 70-ih otkrila je da su u svega 6 odsto od 2.940 engleskih naselja pored reka primećene vidre. U većem delu Engleske nije uopšte više bilo vidri. Reke su izumrle i vidre zajedno sa njima. Životinje su preživele jedino na krajnjem zapadu zemlje i na granici sa Velsom. Vidre su izumrle i u Holandiji, Belgiji i Luksemburgu. U većem delu Francuske, Nemačke i Italije takođe nije bilo vidri. Bile su retke i u najvećem delu Norveške i Švedske. Ostale su brojne jedino još u Škotskoj i istočnoj Evropi, ali u drugim zemljama je izgledalo da će potpuno nestati.

Tek posle zabrane hemikalija populacija je počela da se oporavlja, ali jako sporo. Negde 1984–1986. godine postotak engleskih rečnih obala naseljen vidrama popeo se na 10 odsto, a 2009–2010. godine na 59 odsto. Vidre su se postepeno vratile prema istoku, tako da ih danas nema jedino na području Londona i u nekim industrijskim gradovima na severu.

Ali njihov opstanak je i dalje na krhkim nogama. Mala populacija u Kentu je nestala, verovatno zbog stradanja od automobila na putevima. U nekim oblastima broj jedinki nastradalih od automobila jednak je broju mladunaca koji se okote u toku godine. Skoro svaka reka je zagađena, a i previše vode se eksploatiše iz njih da bi bile u dobrom stanju. U krznu vidri koje su zgazili automobili pronađeni su tragovi lekova ibuprofena i diklofenaka. U nekim krajevima gde su se vidre vratile u većem broju porastao je broj ozleda koje vidre nanose jedne drugima, verovatno kao rezultat borbe za teritoriju.

SITUACIJA JESTE TEŠKA, ALI NIJE SVE TAKO CRNO. Čarli i ja odlazimo do jedne reke u Dorsetu, na jugu Engleske. U centru jednog gradića, usred dana, dok ljudi prelaze preko pešačkog mostića između supermarketa i gradskog parka, bilo da prošetaju pse ili da vode decu da se igraju, puna četiri sata posmatramo porodicu vidri, majku sa dva skoro odrasla mladunca, kako se igraju i love ribu u reci. Ljudi zastaju i ćaskaju o „svojim” vidrama, čudeći se što smo mi iznenađeni njihovom pojavom ovde. One su, kažu, uobičajen prizor u gradu poslednjih nekoliko godina.

Kad malo bolje pogledate, ne možete a da ne budete zadivljeni energijom tih vitkih, mokrih tela dok njuškaju po priobalnoj vegetaciji i izlaze posuti zelenim listićima sočivice. Sva tri člana porodice često se taru jedni o druge i izuzetno su druželjubivi dok po reci ganjaju somiće, pa čak i male ribice pijore ili gagice. To je nemilosrdni zakon lanca ishrane. Posle nekoliko gnjuranja obično izađu iz vode sa plenom u zubima, koji zatim melju svojim kutnjacima. I dok vidre dignute glave slasno mljackaju svoj plen, iz obližnjeg restorana čuje se uzvik oduševljenja čoveka koji je upravo dobio na lutriji i ushićen časti sebe najsočnijim biftekom.

Pogledajte galeriju fotografija

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka