Nezgrapni na kopnu, carski pingvini vešto i hitro jedre kroz more. Naučnici su sada otkrili tajnu njihove brzine.
Izvor: Snimio: Pol Niklen
Rodžer Hjuz nikada nije video carske pingvine u divljini. Ali kada ih je video u Bi-Bi-Sijevom dokumentarcu, kako, poput torpeda, jure kroz more, ostavljajući za sobom tragove mehurića u brazdama, dosetio se nečega što bi moglo da dovede do iznenađujućeg otkrića. Hjuz, morski biolog sa Univerziteta Bangor u severnom Velsu, nedavno je sa svojom ženom pričao o lubrikativnim svojstvima novih takmičarskih odela za plivanje. Pomislio je: "Možda oni mehurići pomažu pingvinima da plivaju brže."
Uz pivo u pabu Hjuz je svoju hipotezu izložio prijatelju Džonu Devenportu, morskom biologu sa Univerzitetskog koledža Kork u Irskoj. "Rodžer je mislio da ću ja odmah imati odgovor", kaže Devenport, koji proučava odnose između građe tela životinja i njihovih pokreta. Ali on nije znao čemu služe mehurići kod pingvina. Ispostavilo se i da niko drugi ne zna. Ova dvojica su pročešljala naučnu literaturu i otkrila da ovaj fenomen nikada nije ni bio proučavan, pa su odlučili da to urade sami.
Uz pomoć Pola Larsena, mašinskog inženjera sa Tehničkog univerziteta Danske, analizirali su sate podvodnih snimaka i otkrili su da pingvini rade nešto što su inženjeri dugo pokušavali da urade sa brodovima i torpedima: da bi smanjili otpor i povećali brzinu, oni vazduh koriste kao lubrikant.
Izvor: Foto: Shutterstock
Pingvin pri kratkim naletima, oslobađajući vazduh iz svog perja u obliku sićušnih mehurića, može da udvostruči ili čak utrostruči svoju brzinu; Foto: Pol Niklen
Izvor: Profimedia/Shutterstock
Carski pingvini mogu munjevito da klisnu iz bilo kog razloga, kao što je to otkrio fotograf Pol Niklen kada je uplašio ovu grupu. "Delić sekunde nakon što sam snimo ovu fotografiju, sve što sam mogao da vidim bili su mehurići.”; Foto: Pol Niklen
Kada pliva, carskog pingvina usporava trenje njegovog tela o vodu, što se održava na njegovu maksimalnu brzinu negde između 1,2 i 2,7 metara u sekundi. Ali pingvin pri kratkim naletima, oslobađajući vazduh iz svog perja u obliku sićušnih mehurića, može da udvostruči ili čak utrostruči svoju brzinu. Ovo umanjuje gustinu i viskozitet vode oko pingvinovog tela, smanjujući otpor i omogućavajući ptici da dostigne brzine koje bi inače bile nemoguće. (Ova dodatna brzina je korisna i zato što pomaže pingvinima da izbegnu predatore poput leopard-foke)
Ključ ovog dara leži u pingvinovom perju. Poput drugih ptica, carski pingvini imaju sposobnost da svojim perjem zarobe vazduh i njime izoluju svoja tela. Ali dok većina ptica ima redove pera između kojih se nalazi gola koža, carski pingvini imaju gusti, homogeni perjani pokrivač. I kako se u osnovi njihovog perja nalaze i sićušni filamenti – tek 20 mikrona u prečniku, manje od polovine širine tanke ljudske dlake – vazduh ostaje zarobljen u toj finoj, paperjastoj strukturi iz koje se oslobađa u vidu mikromehurića, tako sićušnih da obrazuju lubrikantni sloj na površini pera.
Iako perje nije rešenje za brodove, tehnologija bi konačno mogla da uhvati korak sa biologijom. Tokom 2010. godine jedna holandska kompanija počela je da prodaje sisteme koji trupove kontejnerskih brodova podmazuju mehurićima vazduha. Prošle godine je Micubiši objavio da je kreirao sistem za vazdušno podmazivanje supertankera. Ali do sada niko nije kreirao ništa što može strelovito da projuri pored leopard-foke i vine se preko zida sante leda. Tom tehnologijom još uvek raspolažu samo pingvini.
