Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Životinje

Blune: Odvažni ronioci

Autor Ana Randjelovic
Autor Ana Randjelovic

Vrhunski ronioci, ali nespretni na kopnu, brižni roditelji, ali netrpeljivi susedi, severne blune su pune kontradikcija. Odavno u vezi sa primorskim kulturama, blune i danas žive u velikom broju u pretrpanim kolonijama oko severnog ...

Izvor: Snimio: Endru Parkinson

Petnaest metara iznad uzburkanog Severnog mora gomila se ogroman oblak ptica. A kad se oblak provali, iz njega strelovito počnu da sevaju munje. Mnoštvo belih trozubaca ponire i zariva se u talase uz gromoglasan pljesak da bi trenutak kasnije izronili na površinu sa ribom u grlu. Zatim protresu glavom, uzlete iz vode svojim dva metra širokim krilima i graciozno, poput labuda, vinu se do svojih gnezda na stenovitim hridinama. Ateriraju nespretno i odmah počnu da se svađaju.

Reč je o severnim blunama, velikim morskim putnicima, koje se u sezoni okupljaju u velikim kolonijama. Nauka svrstava Morus bassanus među ostale blune iz roda Sula, mada više liče na galeba ukrštenog sa albatrosom. Elegantne u vazduhu i trapave na zemlji, blune su ujedno i goropadne i graciozne, teritorijalne i nežne, dramatične i komične. One su, po rečima neobičnog škotskog prirodnjaka Kenija Tejlora, "ptice kontrasta".

Pogledajte galeriju fotografija

Da vidimo sada šta govore brojke i kako se njihova populacija obnovila. Viševekovni lov je jako proredio njihovu nekad nepojmljivo veliku populaciju i 1913. godine ih je ostalo možda jedva oko 100.000, sa manje od dvadesetak kolonija. Ali posle sto godina zaštite, blune su se veoma uspešno oporavile. Danas na severnom Atlantiku ima približno 40 kolonija sa oko 400.000 parova, plus više desetina hiljada mladih ptica i jedinki koje se ne pare.

Jedna velika kolonija obitava na Hermanesu, nacionalnom prirodnom rezervatu na krajnjem severu Šetlanda. To je ujedno i najsevernija tačka Britanije – kraj sveta. Strma obala, gde se 150 metara visoke litice od gnajsa strmoglavljuju u uzavrelo more iz kojeg štrče brojne hridi, nazvana je po džinu koji je bio zaljubljen u jednu sirenu i potpuno je obavijena mitom. Da bi stigli do nje, morate kilometrima da gacate po gnjecavom tresetištu, a onda se iznenada pred vama otvori provalija mora i neba, gde večito urlaju vetrovi i tutnje talasi. 

Blune su ovde počele da se gnezde 1917. godine, a u letnjim mesecima vazduh je sav ispunjen njihovim paperjem kao nekim čarobnim prahom. Sama kolonija je prava gungula bučnog kreštanja, lepršanja krilima i međusobnog koškanja. Najbolja mesta za gnezdo su u sredini, a ona su retka i dragocena poput apartmana na Menhetnu. Ko ih jednom zauzme, brani ih po cenu života svojim nazubljenim kljunom. Nesparene ptice merkaju sa strane i traže sebi partnera i mesto za gnezdo.

Da bi se izborili za poziciju, dva mužjaka se po čitav sat tuku, ukrštajući kljunove i udarajući jedan drugog u lice. Kad se dvoboj završi, jedan mora da ode, a drugom ostaje dom. "Kad jednom osvoji mesto, ptica mu ostaje verna", kaže Stjuart Mari, namrgođeni Škot koji već četiri decenije proučava britanske morske ptice. "Mužjak privuče ženku, ona snese jaje, a on sav sretan pomisli: ’Ura! Uspeo sam!’"

Blune u sezoni nose samo po jedno jaje, potpuno belo kao guščije. Roditelji na smenu leže na gnezdu i posle šest nedelja počnu da hrane ono što se izleglo – smežuranog i goluždravog ptića, koji kao da je od abonosa. Posle tri meseca on se pretvara u paperjastu belu pufnu, a zatim u mladunca sa perjem sivim poput škriljca. Uz dva obroka dnevno, mladunac brzo raste i stalno mlatara krilima da ojača mišiće. Kada postane spreman da napusti gnezdo, on skoči u more. "U početku samo pluta na talasima, zbunjen i unezveren", kaže Mari, "ali ubrzo ga glad natera da pliva i roni. Posmatranjem drugih bluna vrlo brzo nauči šta treba da radi." Odrastanje je teško i neizvesno. Tek manje od polovine njih dočeka svoj treći rođendan.

Ako blune imaju neku posebnu odliku, onda je to njihov spektakularan način ribolova ronjenjem. Dok čovek posmatra ove ptice kako se strelimice obrušavaju u more da bi otele zalogaj iz hladnih dubina, nehotice se seti orla iz pesme Alfreda Tenisona i munja koje sevaju nad uzburkanim morem. Jasno je i zašto su se ribari odvajkada oslanjali na njih da otkriju gde ima ribe. U stvari, veza između bluna i ljudi proteže se vekovima unazad. Hrotgar, gospodar Beovulfa, nazivao je okean "kupatilom bluna". Džon Danijels, čovek koji je fotografisao prvi let braće Rajt, rekao je kako su Orvil i Vilbur "posmatrali blune i svojim rukama imitirali pokrete njihovih krila". A od istopljenog bluninog sala nekada se pravilo sve i svašta, od melema za giht do maziva za kolske točkove. 

Pošto imaju malo prirodnih neprijatelja i obilje hrane, severne blune danas imaju sve uslove da prosperiraju. Ipak, kao i kod većine morskih ptica, njihov život je svakodnevna borba sa morem i vremenom. Čak i danas, kada su zaštićene i žive u izobilju, život bluna je, kako reče Mari, i dalje "težak i stresan posao".

Pogledajte galeriju fotografija

Najnovije

Priroda

Nauka