Kako nastaju vrtače? One mogu da variraju u izgledu i veličini - ali jedno im je zajedničko

Iako deluju zastrašujuće, u retkim slučajevima su opasne po život.

Umesto toga, vrtače su uglavnom manje depresije koje mogu postati skupocena smetnja, a ne katastrofa opasna po život.

Šta je vrtača?

Vrtače se obično formiraju kada kisele kiše erodiraju stenu, stvarajući oštećenja ispod površine. Njihovo nastanak se najčešće primećuje na kraškim terenima gde dominiraju karbonatne stene, poput krečnjaka ili dolomita, ili one koje sadrže minerale poznate kao evaporiti, poput soli i gipsa.

Kada podzemna voda prodre u pukotine, a zatim se skupi ispod površine, ona razara stene i dovodi do formiranja podzemnih pećina i drugih otvora. Čestice iz tla iznad padaju i popunjavaju praznine, proširujući rupe i olakšavajući vodi da se skuplja na tim mestima.

Ponor se formira kada ovi "sažvakani" podslojevi više ne mogu da izdrže površinske sedimente koji lebde iznad praznine koju je napravila erozija. Dok se ovaj destruktivni proces odvija ispod tla promene obično nisu primetne odozgo, stoga one mogu da potraju stotinama ili hiljadama godina. Suša ili jaka kiša mogu da pogoršaju rizik od vrtača, kao i ljudske aktivnosti poput ispumpavanja podzemnih voda ili izgradnje.

Postoje dve vrste vrtača: ponornice koje sporo nastaju i one su najčešće, ali kada se urušavaju mogu se pojaviti za samo nekoliko sati i pokreću se na otprilike isti način kao i njihovi blizanci koji se urušavaju kada krov pećine postaje suviše tanak da izdrži težinu iznad.

Gde nastaju vrtače?

Većina prijavljenih šteta od nastanka vrtača u SAD dešava se na Floridi, Teksasu, Alabami, Misuriju, Kentakiju, Tenesiju i Pensilvaniji, prema Geološkom zavodu SAD-a. Florida je posebno poznata po svojim vrtačama jer se njeno peskovito tlo nalazi iznad krečnjaka nalik švajcarskom siru.

U SAD ne postoji baza podataka vezanih za vrtače, tako da ne postoji podatak o broju ponora koji se formira svake godine, ali Geološki zavod sugeriše da procenjena šteta nastala usled njihovog formiranja iznosi oko 300 miliona dolara godišnje. Veliki deo te štete obuhvata autoputeve, obične puteve i zgrade. Ipak, ovi troškovi su niži od onih nastalih usled drugih prirodnih opasnosti, uključujući uragane, tornada, poplave, zemljotrese i šumske požare - sve one događaje koji obično za sobom ostavljaju veću od milijardu dolara svake godine.

Odeljenje za zaštitu životne sredine Floride napominje da su procene rizika od vrtača i dalje izazovne jer su skupe tehnike geofizičkog istraživanja ili probno bušenje jedini načini za otkrivanje podzemnih šupljina. 

Druga mesta poznata po nastanku vrtača uključuju Mrtvo more, pošto so takođe lako razlaže stene, i meksičko poluostrvo Jukatan, koje je često prožeto vrtačama zbog krečnjaka.

Kako izgledaju vrtače?

Veličine vrtača se drastično razlikuju - mogu biti široke i dugačke po nekoliko metara ili se mogu prostirati na nekoliko stotina hektara. Njihova dubina takođe varira: neke su manje od jednog metra, dok su druge više od 100.

Vrtače mogu izgledati kao plitke zdele ili kao urušena praznina sa strmim, vertikalnim zidovima. Kada se voda skuplja u vrtačama, ponekad se formiraju bare unutar njih.

Atrakcije

Neke vrtače su postale i turističke atrakcije. U februaru 2014., na primer, ponor se otvorio preko noći i progutao automobile u Nacionalnom muzeju u Bouling Grinu u Kentakiju. U tom trenutku u zgradi nije bilo nikoga, ali su sigurnosne kamere snimile incident. Incident je kasnije privukao turiste i muzej je dve godine nakon događaja otvorio namensku izložbu.

Najveći poznati ponor na svetu je kineska Tijankeng vrtača koja je i najdublja i najveća na svetu. Dugačka je više od 600 m i duboka otprilike isto. Reč Tijankeng znači "Nebeska jama". Ponor je dom za više od 1.000 vrsta životinja i biljaka, uključujući zamagljenog leoparda, pa je izgrađeno i ogromno stepenište junutar vrtače kako bi se podstakao turizam.

Tekst je originalno objavljen na američkom sajtu Natioal Geographic-a.