Nekada je bilo četvrto najveće jezero na svetu, a danas ubrzano nestaje - zašto?

Vodena površina koja je hiljadama godina bila među najvećim na našoj planeti, danas se nalazi na pragu nestanka.

Izvor: Shutterstock

Smešteno između Kazahstana i Uzbekistana, površina Aralskog jezera se od 1960. do 2020. godine smanjila sa 67.000 kvadratnih kilometara na svega 6.000  kvadratnih kilometara. Sve do skoro se smatralo da je glavni uzrok smanjenja Aralskog jezera proširenje poljoprivrednog zemljišta. Međutim, ovo objašnjenje nije bilo dovoljno ako se uzme u obzir da se ova vrsta zemljišta nije širila u njegovom slivu od 2000. godine, kaže Čen Si, direktor Istraživačkog centra za ekologiju i životnu sredinu Centralne Azije pri Kineskoj akademiji nauka.  

Šta je uzrok nestajanju?

Rezultati najnovijih istraživanja sugerišu da su na ovaj proces u poslenje dve decenije najviše uticale klimatske promene, nedostatak tehnologija za uštedu vode na poljoprivrednim zemljištima, širenje okolnih močvara i velika količina vode u hidroeletranama koje se nalaze uzvodno od jezera. Takođe, utvrđeno je da se na obalama presušenog jezera stvara slana prašina koja predstavlja veliku pretnju kako za okolinu tako i za zdravlje ljudi. Jedan od primera je ostrvo Vozdroženija čiju površinu sada čini sloj slanog peska.

Zbog svega ovoga naučnici su izradili i mapu kako bi se ugroženo područje obnovilo, i to tako što su Aralsko jezero izdelili na nekoliko delova koja će biti tretirana na različite načine, tj. u zavisnosti od potreba. Ali prema Čenovim rečima tehnologija za uštedu vode predstavlja jedan od važnijih načina za rešavanje ekoloških poteškoća u ovom regionu.

"Šezdeset odsto vodnih resursa Uzbekistana koristi se za sadnju pamuka. Efikasne tehnologije za uštedu vode mogu uštedeti osam do 10 milijardi kubnih metara vode za Uzbekistan svake godine, koja se može koristiti za industrijski razvoj i obnovu Aralskog jezera", dodao je, kako prenose agencije.