Kako stoje stvari na Zemlji? Globalno zagrevanje, klimatske promene i njihove posledice

U petak 22. aprila 2022. obeležavamo Dan planete Zemlje. Da li smo došli do tačke bez povratka?

Najtoplija godina u Evropi i svetu od kada se mere temperature, bila je 2020. godina; a na globalnom nivou, prva polovina 2021. godine završila je među šest najtoplijih. Prošlog avgusta Evropa je dostigla temperaturni maksimum sa 48,8 stepeni Celzijusovih.

Prema izveštaju grupe naučnika koji rade na projektu Klimatske i ekološke promene u basenu Sredozemnog mora, ovo povećanje temperatura bi moglo svoj vrhunac da dostigne 2040. godine. A do 2100. godine, prosečna temperatura vazduha će biti viša za 3,8 stepena.

Glečeri se tope brzinom koja ranije nije zabeležena, nivoi mora rastu zbog otopljenja, šume se suše, a fauna i flora se bore da prežive u vrtoglavom scenariju složenih promena koje često ozbiljno utiču na bioraznovrsnost.

Globalni porast temperature, ekstremni vremenski događaji, toplotni talasi i poplave, propali usevi, kao i zbog mnogobrojnih drugih posledice koje izazivaju - klimatske promenene se nalaze na vrhu liste globalnih problema kojima se bave svetski stručnjaci.

Naučni dokazi govore da je industrijska aktivnost izazvala većinu globalnog zagrevanja tokom prošlog veka, kroz emisiju gasova staklene bašte, koji zadržavaju toplotu i čiji se nivoi povećavaju.

U stvari, po prvi put otkako je evidencija počela, zaključci studije čiji su rezultati objavljeni u martu 2021. godine, doveli su u pitanje procene klimatske evolucije, otkrivajući da je kapacitet najveće svetske šume da apsorbuje ugljenik iz atmosfere smanjen do te mere da možda već oslobađa više ugljenika nego što ga skladišti.

Zar promene temperature nisu prirodne?

Prosečna svetska temperatura i koncentracije ugljen-dioksida (jedan od glavnih gasova staklene bašte) su se menjale u ciklusu od nekoliko stotina hiljada godina, kako se menjao položaj Zemlje u odnosu na Sunce. Kao rezultat toga, nastajala su ledena doba.

Međutim, hiljadama godina, emisije gasova u atmosferu su bile nadoknađene prirodno apsorbovanim gasovima staklene bašte. Zbog toga su koncentracije nivoa gasova i temperatura bile prilično stabilne. Ova stabilnost je omogućila ljudskoj civilizaciji da se razvija u doslednoj klimi.

Postoje i drugi faktori koji utiču na promenu temperature na Zemlji. Vulkanske erupcije, na primer, emituju čestice koje privremeno hlade površinu planete. Međutim, njihov efekat ne traje duže od nekoliko godina.

Drugi ciklusi, kao što je el ninjo, takođe se javljaju kratko i u predvidivim ciklusima.

Takođe, količina emisije ugljen-dioksida u atmosferu povećala se za trećinu u odnosu na period od pre industrijske revolucije.

Ove značajne promene su postojale i kroz istoriju, ali su se odvijale hiljadama godina, a sada se dešavaju u roku od nekoliko decenija.

Zašto je zabrinjavajuće?

Brze promene u prirodi koje se dešavaju usled sve veće količine emisije gasova sa efektom staklene bašte, dovode do toga da pojedina živa bića ne mogu da se prilagode. Porast temperature nameće jedinstvene izazove za sve oblike života na Zemlji, a naučnici napominju da su mnoge vrste došle do tačke sa koje nema povratka.

Istorijski gledano, temperatura na Zemlji je oscilirala od ovih kakve imamo danas do tako niskih, da su tokom njih veliki ledeni pokrivači prekrivali veći deo Severne Amerike i Evrope. Ali razlika između srednjih globalnih temperatura i temperatura tokom ledenih doba nekad je bila mala, a ove oscilacije su se dešavale sporo, tokom stotina hiljada godina.

Danas, sa porastom koncentracije gasova staklene bašte, preostali ledeni pokrivači na Zemlji (kao što su Grenland i Antarktik) takođe počinju da se tope. Ova dodatna voda mogla bi dovesti do značajnog porasta nivoa mora.

Kako se živa na termometru pokazuje sve više temperature, vreme se može neočekivano promeniti. Pored porasta nivoa mora, vremenske prilike mogu postati ekstremnije. To znači veće i intenzivnije oluje, više kiše posle kojih dolaze duže i intenzivnije suše, sve manje vode za piće i gubitak staništa.