Istražite Suboticu – grad secesije i evropskog šarma

Raskošna arhitektura secesije, jedno je od obeležja ovog šarmantnog grada. Pogledajte koje sve zgrade morate da obiđete ako se nađete u ovom gradu, u srcu Panonske nizije.

SUBOTICA - SRCE PANONSKE NIZIJE

GRAD SECESIJE

Izvor: Promo

Gradska kuća, Sinagoga, Rajhlova palata i desetine drugih atraktivnih objekata, svrstali su Suboticu među značajnije secesijske gradove u Evropi. Razuzdane, nesputane forme, pune zaobljenih linija i valovitih poteza, neobične kombinacije boja umesto monotonog sivila fasada - prvo su što turista primeti kada dođe u Suboticu. Ovaj umetnički pravac ili stil, postojao je u različitim zemljama, pod različitim imenima: Art Nouveau, Jugendstil, Modernismo, Liberty Style. Ovde, izuzetan i specifičan, nosi naziv secesija. Secesija je bila popularna na prekretnici vekova a u Subotici od 1893. do 1913. godine.

Gradska kuća

Izvor: Promo

Gradska kuća, centar i simbol Subotice, sagrađena je u periodu između 1908. i 1912. godine. Visoka je 76m. Projektovali su je Komor i Jakab, poznati budimpeštanski arhitekti. Dekorativnost secesije ovde je obogaćena romantičarskom notom mađarskog folklora, kroz šare stilizovanih cvetova, cvetnog Nakita od keramike i kovanog gvožđa. Srce Gradske kuće čini Velika većnica sa raskošnim vitražima. Vidikovac na tornju Gradske kuće visok je 45 m i sa njega se pruža nezaboravan pogled na Suboticu i njenu okolinu.

Rajhlova palata

Palatu je 1904. godine sazidao arhitekta Ferenc Rajhl za svoj dom i arhitektonski biro. Skupoceni materijali, neobična kombinacija boja, razigrana forma fasade, enterijera i dvorišta, izuzetan su primer secesijske arhitekture. Motiv srca bilo da je izveden u keramici, murano mozaicima, od kovanog gvožđa, u duborezu ili štukaturi - uvek je predstavljen na nov i originalan način. Danas se ovde nalazi Savremena galerija Subotica.

Sinagoga

Izvor: Promo

Sagrađena 1902. godine, sinagoga je jedna od najlepših postojećih primera sakralne arhitekture secesije u Evropi. Sinagoga je ukrašena stilizovanim laticama lala, karanfila i paunovog perja. Smelih i modernih arhitektonskih rešenja - savršeni je sklad konstrukcije i dekoracije. Zanimljivo je da je unutrašnjost hrama projektovana kao sjajno i vedro mesto, jer cilj arhitekata nije bio da zastraši vernike, već da blistavom harmonijom boja u vernicima probudi osećanje radosti.

Palata Mikše Demetera

Projekat za palatu 1906. godine je od braće Vago, Lasla i Jožefa - arhitekata iz Budimpešte poručio dr. Mikša Demeter - lekar i svestrani intelektualac. Demeterova palata bila je jedna od prvih najamnih kuća sa elementima geometrijske bečke secesije u Subotici. U ovoj palati se šest decenija nalazila štamparija a 2008. godine palata je obnovljena i od tada se na ovom mestu nalazi Gradski muzej Subotice.

PALATA SUBOTIČKE TRGOVAČKE BANKE

Izvor: Promo

Ovu zgradu su u mađarskoj varijanti secesije, nakon Sinagoge a pre Gradske kuće, 1907. godine projektovali Marcel Komor i Deže Jakab. Ona je nekada bila jedina banka u glavnoj ulici. Glavnu namenu ovog objekta možemo prepoznati u simbolima na fasadi: veverica – simbol vrednoće, košnica – simbol štedljivosti, sova – simbol mudrosti. 

GRADSKA NAJAMNA PALATA

Gradska najamna palata je projektovana u duhu bečke secesije sa takvom kreativnošću da odudara od svih ostalih u gradu. Njen autor je arhitekta Pal Vadas. Smirenost asketske, geometrijske secesije ublažena je ljudskim figurama na zlatnoj pozadini, nenametljivim mozaicima sa stilizovanim predstavama ptica i maskama od kovanog gvozđa - što je direktan uticaj bečkih slikara i arhitekata s prekretnice vekova.

NAJAMNA PALATA SIMEONA LEOVIĆA

Secesija je zakoračila u Suboticu gradnjom Leovićeve palate 1893. godine. Neke od karakteristika ovog stila kao što su: odbacivanje starih formi, proporcije prilagođene ljudima, asimetrija, novi materijali – mogu se pronaći na ovoj građevini. 

NAJAMNE KUĆE ŠALAMONA SONENBERGA

Obe palate su podignute 1910. godine po projektima Isidora Štrasburgera i Lajoša Gomboša. Objekat predstavlja jedan od najlepših primera mađarske varijante secesije. Rasplamsale boje biljnih motiva na dekorativnim elementima od Žolnai keramike imale su uzor u mađarskim folklornim motivima. 

PALATA HOTELA ZLATNO JAGNJE

Fasadu zgrade hotela Zlatno jagnje iz 19. veka adaptirao je u stilu minhenske secesije - Jugendstila 1904. godine lokalni arhitekta Titus Mačković. Osamdesetih godina prošlog veka zgrada je srušena i podignuta je nova po uzoru na staru. U ovoj zgradi nežnog izgleda dugo godina se nalazio Dom Vojske.

PALATA MAĐARSKE OPŠTE KREDITNE BANKE

Iako velikih dimenzija i na izuzetnoj lokaciji, zgrada nekadašnje banke u poređenju sa Gradskom kućom, velikim trgom i monumentalnim pozorištem u čijoj blizini se nalazi – ostaje nezapažena. Banka je izgrađena 1911. godine u stilu geometrijske bečke secesije po projektu budimpeštanskog arhitekte Alfreda Hajoša.

PALATA JOŽEFA ROZNOFSKOG

Palatu je projektovao subotički arhitekta Titus Mačković 1909. godine. Ovo je jedini dvospratni i jedini secesijski objekat u celoj ulici. Fasada ove palate, kao i druge secesijske građevine koje je gradio Mačković, inspirisana je secesijom Beča i Darmštata.

PALATA DUŠANA STOJKOVIĆA

Palata je projektovana još početkom XIX veka a za njen danjašnji izgled zaslužan je arhitekta Geza Kocka. Iako je on bio najverniji predstavnik neorenesanse u Subotici, ovu fasadu je 1907. projektovao u stilu bečke secesije. Nakon renoviranja zgrada dobija novu funkciju i postaje ugostiteljski objekat.

PALATA AUSTROUGARSKE BANKE

Jednospratnu masivnu zgradu koja odaje utisak sigurnosti i stabilnosti projektovao je Ferenc Rajhl 1901. godine. Uticaj secesije na ovoj zgradi se može videti u mnoštvu dekorativnih elemenata kao što su ženska lica, glave Merkura, cvetovi suncokreta, košnica, ključ i kvaka u obliku sfinge – koji su simbolično prenosili poruke o bogatstvu, sigurnosti i tajnosti uloga.

Tekst je objavljen u sklopu projekta koji je sufinansiran iz budžeta Grada Subotice, a na osnovu Rešenja o raspodeli sredstava budžeta Grada Subotice za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2020. godini, donetog od strane Gradonačelnika Grada Subotice. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Priče i reportaže o mestima u Srbiji koja možete da istražite, potražite na linku:

ISTRAŽI SRBIJU