Sada će se, kako se veruje, o najvećoj našoj klisuri, pored Đerdapske, udaljenoj od centra Niša 14 kilometara, govoriti češće kao o Parku prirode specifične geomorfologije i biodiverziteta.
Put kroz Sićevačku klisuru koji vodi od Niša prema bugarskoj granici, prolazi kroz 13 tunela. Između njih - prizori koji ne ostavljaju ravnodušnima zaljubljenike u prirodu, istraživače, umetnike, ekstremne sportiste. Duga 16 kilometara, u jednom delu kanjon, dubine do 360 metara, parkom prirode proglašena je 2000. godine.
„Na teritoriji Srbije živi više od tri hiljade vrsta biljaka, a u Sićevačkoj klisuri 1200. Najpoznatije su Ramonda Natalija i Ramonda Serbika i žalfija kao mediteranska vrsta koja živi na ovim prostorima autohtona, a od životinja mogu da pomenem surog orla, sivog sokola i veliki broj različitih vrsta slepih miševa“, rekao je je Danko Jović iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
Alpiniste i sportske speleologe privlače raznovrsni i brojni kraški oblici i visine, a dubina, vijugavost i brzaci Nišave ljubitelje sportova na vodi. Izazov je i za zaljubljenike u druge adrenalinske sportove.
„Takmičenja iz raftinga, orjentiringa, kajaka, paraglajdinga, praktičnog streljaštva, planinskog trčanja već se održavaju na međunarodnom nivou. Puno je stranaca, dolaze na takmičenja“, rekao je Vlasta Stanojević iz Safari kluba Niš.
Sićevačka klisura inspiracija je za umetnike od kada je 1905. slikarka Nadežda Petrović dovela grupu svojih prijatelja da se druže tu i slikaju.
A tu stoji i dalje i još proizvodi struju mala hidrocentrala puštena u rad 1908. godine, kada je osvetlila prvu kuću u Nišu.
Sićevačka klisura i dalje je neistražena. Obronci Svrljiških planina sa severa i Suve planine sa južne strane kriju neistražene pećine, pukotine, prolaze i ostatke iz paleollita i rimskog doba, kao i retke i zanimljive biljne i životinjske vrste i bogatu istoriju.
Izvor: RTS
