Zašto Zemlja ima Mesec i kako on utiče na našu planetu?

Od svoje rošave površine do jezgra nalik na Zemljino, Mesečevo nasilno poreklo oblikovalo je prvobitne kalendare.

Izvor: Foto: Shutterstock

Sva Mesečeva lica

U našem solarnom sistemu ima više od 190 vrsta Meseca koji okružuju druge planete i asteroide, a naš Mesec je peti po veličini. Njegov prečnik je otprilike trećina prečnika Zemlje.

Na svakih 27,3 dana Mesec napravi jedan krug oko naše planete, dok se, takođe, okrene jednom i oko svoje ose. Ove sinhronizovane rotacije nebeskog plesa čine da uvek ista strana Meseca bude okrenuta ka nama. Posmatrano sa Zemlje, površina Meseca osvetljenog Suncem se smenjuje, stvarajući poznati ciklus od mladog do polumeseca. Ova pojava je rezultat promene položaja Meseca u odnosu na Zemlju i Sunce, a 29,5 dana je potrebno da se potpuno završi jedan lunarni ciklus. Iako je samo jedna strana Meseca uvek okrenuta prema Zemlji, ne postoji nešto poput „tamne strane”, kao što mnogi nazivaju stranu Meseca udaljenu od naše planete. Čak i najudaljenija strana Meseca dobija sunčevu svetlost, ali je mi sa Zemlje ne vidimo.

Mesečevo kamenje

Tokom Apolo misija astronauti su doneli 382 kilograma mesečevih stena, peska i prašine, kako bi omogućili naučnicima da istraže površinu Meseca. Na osnovu ovog materijala se saznalo mnogo o mesečevim formacijama i evoluciji. Prvobitno, površina Meseca je bila prekrivena okeanima magme koja se postepeno hladila i kristalizovala, pri čemu su kristali manje gustine dospeli na površinu. Veliki deo površine Meseca čini svetlucavi kamen anortozit, koji sa Zemlje vidimo kao blještave delove površine Meseca.

Nakon nekoliko milijardi godina ova blistava površina prepuna je tamnih tragova i mrlja. Mnoge od tih tamnih zona su ogromni prostori lunarnih bazalta, nalik na stene koje sačinjavaju havajska ostrva. Ove zone su nastale kada su rastopljene stene, tokom erupcija dospele na površinu. Iako se smatra da su sve samo vidljivi tragovi erupcija iz perioda koji sada smatramo drevnim, neki zemljotresi iz perioda Apolo misija ukazuju na to da Mesec možda nije sasvim geološki mrtav.

Ispod lunarne kore, slično kao u sastavu Zemlje, nalazi se omotač u čiji sastav naučnici nisu još sigurni. Nedavna istraživanja pokazala su da je ovaj sloj delimično sastavljen od minerala piroksena i olivina. U središtu Meseca nalazi se malo jezgro bogato gvožđem, široko nešto više od 482km, što je otkriveno analizom seizmičkih talasa koji prolaze kroz unutrašnjost Meseca.

Vlažno stanište

Isprva se mislilo da je Mesec suv, „ispečen” pejzaž. Vremenom su naučnici pronalazili sve više znakova da to nije tačno i da je Mesec vlažniji nego što se mislilo. Iako voda u tečnom agregatnom stanju ne može da se zadrži na površini Meseca, sićišne staklaste perlice leda iz zasušenih vulkanskih kanala sugerišu da se duboko ispod nalazi iznenađujuća količina vode. Zanimljivo je da se voda takođe oslobađa tokom sudara meteora sa Mesecom. Na taj način se godišnje oslobodi oko 220 tona vode, što su vredni rezervoari za hidrataciju i gorivo za buduće ljudske posetioce ili čak dugoročne stanovnike predloženih lunarnih baza, koje bi mogle poslužiti kao početna tačka za istraživanje svemira na dalje.

Život sa i bez Meseca

Mesečeve faze obezbedile su ritam za generacije ljudi koji su na osnovu toga izradili kalendare. Jedan od najznačajnijih uticaja Meseca ogleda se u plimama na Zemlji. Mesečevo gravitaciono polje izaziva stvaranje izbočine vode na najbližoj strani naše planete, a druga se stvara na najudaljenijoj. Kako se Zemlja rotira, deo na koji utiče gravitaciono polje Meseca se pomera stvarajući plimu na svakih 12 sati, na bilo kom „pogođenom” mestu.

Mesec takođe smiruje oscilacije Zemljine lopte pri čemu našu klimu čini stabilnijom. Kretanje nagiba naše planete usmerava distribuciju sunčeve energije, što može da utiče na stvaranje ledenog doba. Bez Meseca nagib naše planete varirao bi za čak 85° što bi izazvalo  „divljanje”  klime.

Svake godine uticaj Meseca se postepeno smanjuje, kako se on udaljava od naše planete u svemir. Na godišnjem nivou to se dešava za po 2cm. Ovo je rezultat mesečeve uloge u plimi na našoj planeti. Kako se naša planeta rotira malo brže od orbite Meseca, plimna izbočina koja se izdiže na strani Zemlje najbližoj Mesecu, vrti se neposredno ispred kugle, vuče Mesec koji lagano ubrzava svoju orbitu i udaljava je.

Mala je verovatnoća da će Mesec u potpunosti odleteti od naše planete. Mali sjajni, Zemljin prijatelj nastaviće da kruži oko Zemlje milenijumima koji dolaze, sve dok je njeno umiruće Sunce ne uništi.