Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Zemlja

GRESI ARALSKOG JEZERA: Šta se dogodilo jednom od najvećih jezera na Zemlji?

Autor Aleksandra Jovanović
Autor Aleksandra Jovanović

Aralsko jezero (ili Aralsko more) hiljadama godina bilo je među najvećim jezerima na Zemlji. Danas je na pragu potpunog nestanka.

 Izvor: Profimedia

"Sve negde do početka 1960-ih sistem je bio prilično stabilan", objasnio mi je Filip Miklin kad sam ga pozvao telefonom. Kao profesor geografije na Univerzitetu Zapadnog Micigena, Miklin je čitavu svoju karijeru posvetio izučavanju problema regulacije vode u bivšem Sovjetskom Savezu, zbog čega je 25 puta boravio u Centralnoj Aziji, prvi put početkom 1980-ih. Tokom godina je svojim očima gledao kako se Aralsko more povlači. "Kada su 1960-ih dodali još irigacionih kanala, to je bila kap koja je prelila čašu", kaže on. "Odjednom sistem više nije bio održiv. Nije da oni nisu znali šta rade, jedino što nisu mogli da pretpostave tako velike razmere ekoloških posledica – i brzinu kojom ce more nestati."

Nekadašnja luka na Aralskom moru
Nekadašnja luka na Aralskom moru
Izvor: Wikimedia Commons

Nivo vode Arala je 1987. godine već bio toliko drastično opao da se jezero podelilo na dva dela: severno jezero, koje leži u Kazahstanu, i veće južno jezero, koje se nalazi na teritoriji Karakalpakstana. Međtim, nivo vode u južnom jezeru je 2002. godine toliko opao da se i ono podelilo na istočno i zapadno. Jula prošle godine istočno jezero je potpuno presušilo.

Jedina svetla tačka u ovoj tužnoj priči jeste nedavni oporavak severnog jezera. Uz finansijsku pomoć Svetske banke Kazahstan je 2005. godine dovršio 13 kilometara dugu branu na južnoj obali severnog jezera i tako stvorio potpuno odvojeno korito koje se napaja vodom iz Sir Darje. Otkako je podignuta brana, severno jezero i njegov riblji fond oporavili su se mnogo brže nego što se očekivalo. Ali brana je odsekla južno jezero od ključnog izvora vode i time zapečatila njegovu sudbinu.

Možda će vas zanimati i:

"Najžalosnije u ovoj tragediji Aralskog mora jeste to što su sovjetski stručnjaci iz Ministarstva za vodu koji su projektovali irigacioni sistem vrlo dobro znali da će time osuditi Aral na propast", kaže Kamalov. Oni su u periodu od 1920-ih do1960-ih često citirali reči najčuvenijeg ruskog klimatologa Aleksandra Voejkova (1842–1916), koji je za Aralsko more rekao da samo "beskorisno isparava vodu" i nazvao ga "greškom prirode". Ukratko rečeno, sovjeti su u ono vreme očito smatrali da su usevi (u ovom slučaju pamuk) vredniji od ribe.

Pamuk se ovde i danas gaji. Svake jeseni oko dva miliona od ukupno 29 miliona Uzbeka "volontira" pri branju tri milijarde kilograma pamuka, koliko iznosi godišnji prinos. U vreme berbe bukvalno sve u državi staje, a državni činovnici, đaci, učitelji, lekari, medicinske sestre, inženjeri, pa čak i stariji građani, moraju da idu u polje i naberu svoju dnevnu kvotu pamuka.

"Uzbekistan je valjda jedino mesto na svetu gde država organizuje i nasilno sprovodi prinudni rad, pri čemu predsednik ima ulogu glavnog gazde", kaže Stiv Sverdlou, direktor Centralnoazijske kancelarije organizacije za zaštitu ljudskih prava "Hjuman rajts voč".

"Možete li da zamislite", pita me Kamalov, okrenuvši se prema meni sa prednjeg sedišta našeg lend kruzera, "da je pre 40 godina upravo na ovom mestu voda bila duboka 30 metara?"

Naš vozač upire prstom kroz vetrobran ka gustom smeđem oblaku koji se kreće nad pustinjom. Koliko samo minut ranije nije bilo ničega, a sada mi kažu da hitno zatvorim prozor. Svega nekoliko sekundi kasnije guta nas oblak prašine, koja brzo prodire i u automobil. Prašina me štipa za oči, a u ustima osećam teški ukus soli od kojeg mi je momentalno muka.

Aralsko jezero, slana oluja, mart 2010. godina
Aralsko jezero, slana oluja, mart 2010. godina
Izvor: Wikimedia Commons

I ovaj vihor je takođe jedna od mnogih ekoloških posledica koje sovjetski planeri nisu predvideli. "Geohemičari su smatrali da će se, kad more presuši, na njegovoj površini formirati tvrda kora natrijum-hlorida i da neće biti slanih oluja", kaže Miklin. "Ali su se grdno prevarili."

Osim toksičnog nivoa natrijum-hlorida, u prašini ima i kancerogenih hemikalija koje su prodrle u sve nivoe lanca ishrane.

U Karakalpakstanu je danas broj obolelih od raka jednjaka 25 puta veći od svetskog proseka. Glavni problem je tuberkuloza koja je otporna na većinu lekova, a široko su rasprostranjene i razne bolesti disajnih organa, različiti oblici raka, urođene mane i imunološki poremećaji.

Možda još veći strah izazvalo je nedavno otkriće da je na Aralskom moru nekada bila baza za ispitivanje sovjetskog tajnog biološkog oružja. Bila je smeštena na ostrvu Preporoda, koje sada, kada vode više nema, nije ostrvo. Tu je sovjetska vojna Grupa za mikrobiološki rat vršila glavna ispitivanja. Na ostrvo su dopremali na hiljade životinja koje su bile izložene crnom prištu, velikim boginjama, brucelozi i ostalim biološkim agensima.

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka