Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

EVROPSKI AMAZON: Jedinstveno područje koje spaja 5 zemalja

Sa čak milion hektara površine ovo jedinstveno područje ostaje van uticaja političkih granica.

  Izvor: Foto: Shutterstock

U toku 2016. godine planiran je nastavak aktivnosti i restauracija malog jezera i vlažnih livada na lokalitetu Široki rit na površini od 53 ha.

DUGO JE EVROPSKI AMAZON bio bojno polje između dva oprečna shvatanja reke. Decenijamau kancelarijama vodoprivrede vladala jedino slika ukroćenih reka izravnatih tokova, s čvrstim obalama i nasipima na koji metar od obala reke.Mestimično tok zagrađuju velike brane, a reka se pretvara u akumulaciju betonskih obala. Srećom,sve je više ljudi koji su odlučni da sačuvaju svoj komadić raja, bilo na Muri, Dravi ili Dunavu.

Povezane vesti

Da bi se trajno očuvalo srce područja, 1993.godine pokrenuta je i inicijativa za osnivanje Prekograničnog rezervata biosfere Mura–Drava–Dunav. Time bi se ove reke pridružile najpoznatijim prirodnim područjima na svetu, stale uz bok afričkim savanama, aljaskim planinama... Inicijativu već godinama vodi Arno Mohl, WWF-ov stručnjak za slatke vode. "Rezervat biosfere može biti zamajac regionalnog razvoja baziran na jedinstvenim prirodnim vrednostima. Može se nazvati modelom za život ljudi u harmoniji s prirodom", kaže Mol. Rezervat se sastoji od tri zone: zaštitnog jezgra, uticajnog područja i prelazne zone. Poslednje dve zone obuhvataju naselja i poljoprivredne površine, i to je glavni smisao Uneskovog rezervata – čoveki priroda kao ravnopravni partneri. U praksi rezervat biosfere ne nudi posebnu zaštitu, više je to brend i međunarodno priznanje, osnova za privlačenje fondova, turizam i održivi razvoj, podsticanje proizvodnje zdrave hrane...

S jedne strane postoji želja za romantičnom rekom punom ptica na sprudovima i jelenimau ritu, no s druge je potreba za zaštitom ljudske imovine. Reka je u stanju da razori cela naselja, poplavi znojem natapanu letinu, donese jad iseljaku i građaninu. No mnogo problema s vodom nastaje iz nedovoljnog razumevanja složenog hidrološkog procesa. Iako se u medijima pojam poplava izjednačava sa štetama, plavljenje reka sasvim je prirodan proces, pa je stoga odvojiti reku od poplava jednako kao odvojiti prirodu od godišnjih doba. Tako je i s erozijom. Umesto nemogućeg zadatka potpunog obuzdavanja reke, bolje je prilagoditi se njenim ciklusima i dati joj više prostora. To je postala centralna misao mnogih stručnjaka. U centar pažnje se stoga vraća poplavna nizija – jer reka nije samo voda između dve obale nego i širok pojas sa svake strane.

"Moderna rešenja nastoje da zadrže što je više moguće poplavnog područja", objašnjava Ulrih Švarc, konsultant za upravljanje rečnim basenima. "Nakon decenija sporog napretka danas se, posebno u Nemačkoj i Holandiji, smanjuju nove regulacije unutar korita, a nasipi se relociraju dalje od reke. Najnoviji koncept odbrane od poplava u Nemačkoj podrazumeva ulaganje polovine budžeta u oživljavanje poplavne nizije, odnosno prirodnog retencijskog područja", kaže taj Austrijanac i pokazuje na ekranu rezultate hidromorfološke analize Evropskog Amazona. "Regulacijski koridor unutar nasipa preuzak je, kao i u mnogim drugim rekama u Evropi. Zbog toga su neprestano potrebni regulacijski radovi poput zaštite nasipa. Kod očuvane poplavne nizije retencijski prostor je veći, a udaljeni nasipi traže manje ulaganja i održavanja. Ovim trima rekama potrebno je što pre ponovno pripojiti barem 1.000 hektara poplavne nizije."

Osim toga, u planiranju upravljanja rekama premalo se uzimaju u obzir usluge ekosistema. Iza tog pojma kriju se privredne koristi od prirode. Slikovito, svakoj pčeli koja opraši cvet trešnje, breskve ili druge kulture može se staviti mala etiketa na kojoj piše koliko nam vredi. A tako se može odrediti vrednost i leptira, roda, močvara, šuma... Cene tih usluga za EU procenjene su na čak 300 milijardi evra. Poplavna područja i ritovina području Evropskog Amazona od izuzetnesu važnosti za ublažavanja poplavnih talasa. Regulacijom reka drastično je smanjen prostor u kome reke "dišu". Prirodne retenzije, osim što obiluju biološkom raznovrsnošću, vrše uslugu koja i te kako pomaže ljudima. Naime, primanjemvode u periodima s visokim vodostajima one ublažavaju poplave u nizvodnim područjima.Kada se uzmu u obzir klimatske promene i dalji intenzivni zahvati na rekama, značaj prirodnih retenzija raste iz dana u dan.

No, tu su i vidljivije, direktne koristi, koje običan čovek uz reku prvo gleda. Turizam uzima sve više maha, a sportske ture sve su popularnije. U Sloveniji su na zelenim murskim meandrima česti veliki rafting čamci s veselim društvom. Jednu takvu turu vodi iskusni skiper Denis Cizar. Nakon sedmog razreda tokom školskih praznika s prijateljemje napravio prvu šajku, tipičan drveni murski čamac, u kojoj su se vozili gotovo svaki dan. Danas je ta ljubav prerasla u posao jer je 2009. godine položio ispit za rafting vodiča i sa suprugom otvorio preduzeće Muramar. Vožnja na Muri mirna je i ugodna, a vrućina tera veslače na kupanje. "Sve više ljudi odlučuje se za Muru i mirnije reke, gde mogu doći s decom i uživati u prirodi. Proučavaju prirodu, gledaju i slušaju ptice i ostale životinje", govori dok veslom kormilari na začelju velikog čamca i pokazuje svojim rafterima na retku crnu rodu u letu. Skiper u Evropskom Amazonu mor istovremeno biti i dobar prirodnjak. "Ljudi mnogo vrsta nikada nisu ni videli, recimo crnu rodu, belorepana, dabra ili vidru. Neki dan videli smo dvadesetak srna – u vodi!"

REKE SU SVOJIM OBILJEM oduvek donosile život,a riba je njihov najvažniji plod. Samo Drava broji 65 vrsta, najviše od svih reka u Hrvatskoj. Somovi rekorderi, šarani i smuđevi skrivaju se i u mutnim dunavskim vodama, na radost i grabljivaca iribara. Iako mnogo manje nego pre, ribari s Dunava još uvek u hladna praskozorja odlaze "na vodu", nadajući se mrežama punim riba. Jedan je od njih i Roland Bistrica iz Vardarca, koji u svomčamcu odlazi u ribolov između Batine i mađarske granice. Pristaje uz plutaču u jednoj laguni i diže iz vode teške mreže proveravajući ulov. Rezultat je danas loš, tek jedan som. "Najviše idem na soma, lakše ga je uhvatiti. Najveći mi je bio od 50 kilograma, no najčešći su od tri do pet kilograma. Restorani su najveći kupci. Traže somove od četiri do deset kilograma, ali najviše smuđa i kečigu." Bistrica je profesionalni, privredni ribolovac, jedan od retkih ovog zanimanja koje na izdisaju i u Srbiji i u Hrvatskoj.

Nekad su ribari odlazili i u sam rit, tu neverovatnu pozornicu divljine s hiljadama ptica, krdima jelena, divljih svinja, ali i najveće mrestilište riba u celom dunavskom slivu. I dok jeleni tokom poplave odlaze na povišene grede, u rit ulaze jaz, skobalj, bucov, deverika, šarani, somovi, smuđevi... Šarani tada u žaru razmnožavanja znaju da prirede pravu prskavu predstavu u plićacima. To vrlo dobro zna nadzornik Parka prirode Kopački rit Šandor Kovač, rodom iz obližnjeg Kopačeva, sela gde se močvara uvlači do samih dvorišta kuća. Povezanost s ritom nije samo deo posla, zapisana mu je u genima. Pratio je svog dedu Janoša,ribara iz Kopačeva. Kad bi se riba izmrestila u proleće ili kad bi se dizala voda, ribari bi zatvaralidunavce Hulovo i Renovo i prisilili ribu da ode u Kopačko jezero, najveće u ritu. "Deda mi je pričao da su zarobljene ribe svojim telima produbile to jezero, a bilo ih je toliko da su ribari napunili i 100 vagona!"

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka