EVROPSKI AMAZON: Jedinstveno područje koje spaja 5 zemalja

Sa čak milion hektara površine ovo jedinstveno područje ostaje van uticaja političkih granica.

"Pazi, ovde ima mnogo nasukanih stabala", upozorava Damjan Kolarek, do grla u vodi, na još jedan zavoj u kojem voda šušti i probija se između grana vrba i topola. Neke od njih još imaju zelene listove, znak da ih je reka nedavno iščupala s obale i potom progutala. Struja je ovde na vrhu meandra jaka, dere obalu ostavljajući golu šljunčanu brazgotinu. Biće potrebno vešto plivanje i u slalomu obilaženje opasnih grana koje mlataraju pod udarima struje.

Taj entuzijasta i zaljubljenik u prirodu već nekoliko sati poput goleme vidre pliva, roni, hoda kroz plićake, probija se kroz neverovatnu divljinu starog toka Drave kod Donje Dubrave,dok se nad njim nadvija raskošna džungla vrba i topola. "Tu vladaju sile prirode. Pravi Amazon. Evropski Amazon", govori Kolarek dok se na mirnijem delu toka prepušta matici, koja ga nosi i pridružuje plutajućim granama. Ovaj komadić divljine samo je deo "Evropskog Amazona".

Evropski Amazon zgodan je nadimak Prekograničnog rezervata biosfere Mura–Drava–Dunav u okviru Uneskovog programa "Čovek i biosfera", čiji proces proglašenja vodi Svetski fond za prirodu (WWF). Životne arterije tog velikog područja protežu se kroz pet zemalja – Austriju, Sloveniju, Mađarsku, Hrvatsku i Srbiju – a čine ih donji tokovi nizijskih reka Mure i Drave, te srednji tok Dunava na tromeđi Mađarske, Hrvatske i Srbije.

To je divljina koju niko ne bi smestio ucentralnu Evropu, 700 kilometara zelenih oaza usred intenzivno kultivisanog srednjoevropskog krajolika od podnožja zelenih Alpa do nizija Panonije. Kičma Evropskog Amazona nije svetski poznati Dunav, nego njegova desna pritoka Drava. Ona povezuje svih pet zemalja, no nije samo fizička veza reka i zemalja; na njoj se vodila najveća borba za očuvanje, gde su se sukobljavali novi i stari pogledi i gde se rodila ideja za povezivanjem.

Čovek se oseća nemoćno pred tolikom masom smeđe, neprozirne i pomalo zastrašujuće količine vode, koja u jednom trenutku dostiže više od 500 metara širine.

Drava se rađa kao slap u italijanskim Alpima, gotovo na samoj granici s Austrijom, u koju pristiže kao živahna planinska rečica. Hraneći se pritokama, raste i putuje kroz živopisnu dolinu Pustertal u Austriji, a potom se sa slovenačkih brda razliva prema Panonskoj niziji. Najveća pritoka joj je Mura, koja pristiže iz austrijskih Alpa, podno stene ispod Visokih Tura na 1.898 metara, odakle se spušta rečnim dolinama i vijuga sve do Drave kod Legrada, koju osnažuje svojim blatnjavim vodama.

Dunav pak dolazi iz stepa Mađarske, prevalivši pre toga veliki deo Evrope, te kod Osijeka u svoj tok prima Dravu.

Ono što je zajedničko tim rekama, što ih izdvaja i daje im amazonsku etiketu jeste činjenica da su žive. Čim okrenu leđa brdima ibrzacima, Mura i Drava oslobađaju se poslednjihokova hidroelektrana i počinju slobodno da teku,stvarajući široku poplavnu niziju. Dunav je velika plovna reka, odavno zauzdana, no kod mađarske Baje nasipi se odmiču daleko od reke, dopuštajući da se konačno raširi, rastegne i razmaše. Prvi je u nizu mađarski Nacionalni park Dunav–Drava s poznatim močvarama Gemenc i Beda-Karapanča, a slede ga Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje u Srbiji, a zatim poplavno područje u Hrvatskoj s Kopačkim ritom.

JUŽNOAMERIČKA AMAZONIJA je ogromna nizija gde reke slobodno meandriraju nepreglednom šumom. Ovde, u njenoj manjoj evropskoj imenjakinji, reč je o poplavnim šumama vrba i topola. Da bi se u potpunosti shvatio taj amazonski nadimak, valja usmeriti pažnju na najveću reku – Dunav. Čovek se oseća nemoćno pred tolikom masom smeđe, neprozirne i pomalo zastrašujuće količine vode, koja u jednom trenutku dostiže više od 500 metara širine. Uz to se reka grana unekoliko većih rukavaca, pa je teško odrediti koji je zapravo glavni tok. Obale, s leve strane srpske, a s desne hrvatske, postaju gotovo nejasne granice smeđeg i zelenog. Tokom visokog vodostaja moguće je skrenuti u šumu i veslati između velikih stabala vrba, koje su "do pasa" u vodi. Dalo bi se ići i dublje u šumu, ali guste krošnje stabala prete ogrebotinama. Tu su zato dunavci, prirodni kanali kojima se Dunav uvlači duboko u svoju poplavnu dolinu. Reka tako u nekoliko dana napuni hiljade hektara poplavnih šuma i trščara, pa nastaje velika močvara u kojoj štrče samo perjanice trske i zelene krošnje.