SMRTONOSNI POSAO: Trgovina rogovima nosoroga

Posebna istraga National Geographica u mračnom svetu trgovine rogovima nosoroga i o tome kako bi dvojica Južnoafrikanaca mogla ugroziti budućnost ovih životinja.

Vožnja od Nacionalnog parka Kruger u Južnoafričkoj Republici,koji je dom najvećoj populaciji divljih nosoroga na svetu, do Polokvanea, gde živi najtraženiji čovek trgovine rogovima nosoroga na svetu, trajala je pet sati. Taj čovek je milioner, organizator safarija i bivši policajac – Davi Hrunevald. Da bismo se sreli s Hrunevaldom, fotograf Brent Stirton i ja jurili smo s dva automobila kroz prekrasne zavojite planinske vence. Onda je pala noć, a u tami izvan grada neko je na središnju liniju auto-puta izlio katran i zapalio ga. Činilo se da je to još jedan protest utemeljen na rasnimi privrednim napetostima koje u Južnoafričkoj Republici plamte i dalje, više od dve decenije nakon završetka aparthejda. Vozili smo cikcak oko vatri, a već kilometar dalje naleteli smo na saobraćajni zastoj i improvizovanu barikadu. Na sredini puta gorelo je nešto nalik na kauč, a plamen se vio tri metra uvis. Veliko kamenje blokiralo je sve četiri vozne trake. Brent je izašao iz automobila i pomerao kamenje koje je bilo preveliko da auto pređe preko njega, a ja sam gledao uokolo tražeći znakove zasede. Nastavilismo vožnju kroz kordon – ljudi skriveni iza nasipa uz put s obe strane bacali su na nas kamenje.

Noć smo proveli u vlažnom hotelu pored puta, a onda, prema Hrunevaldovim uputstvima, čekali na benzinskoj stanici da po nas dođe njegov čovek, Lion van der Mervi. Njega smo sledili 20 minuta uz rub prostranog besprekorno ograđenog poseda dok nismo stigli do dva kamena stuba s kliznim vratima na daljinsko upravljanje. U prilazu, s rukama na bokovima, stajao je Davi Hrunevald. Zovu ga "mesar iz Prahtiha". Protiv njega i još deset optuženika podignuta je u Južnoafričkoj Republici optužnica od 1.872 tačke zbog nedela koja su navodno počinili nosorozima na njegovom lovačkom posedu Prahtih (na holandskom prachtig znači "lepo"). Hrunevaldova banda, kako ih je nazvala južnoafrička štampa, optužena je za nezakonito ubijanje nosoroga, ilegalno odstranjivanje njihovih rogova, trgovinu rogovima, reketiranje,pranje novca i niz drugih, povezanih kaznenih dela. U Sjedinjenim Državama Hrunevald i njegov brat Janeman optuženi su za prevaru kojom su desetak američkih klijenata, lovaca, naveli na ilegalno ubijanje nosoroga na posedu Prahtih. Američke vlasti zatražile su njihovo izručenje. U Češkoj su istražitelji povezali Hronevalda s ilegalnim udruženjem trgovaca rogovima nosoroga nakon što se otkrilo da rogovi isporučeni u Vijetnam potiču od nosoroga koje su češki lovci ustrelili u Prahtihu. Hrunevald negira daje znao svrhu tih lovačkih izleta. Jednom mu je bio zabranjen lov u Zimbabveu, a izbačen je i iz Udruženja profesionalnih lovaca Južnoafricke Republike.

A post shared by National Geographic (@natgeo) on Jun 20, 2017 at 5:45pm PDT

Ovo je prica o Daviju Hrunevaldu, optuženom ilegalnom trgovcu rogovima nosoroga, i Džonu Hjumu, vlasniku najveće svetske farme nosoroga – dvojici ljudi koji se dobro poznaju i dele zajednički cilj: ukidanje južnoafricke i međunarodne zabrane trgovine i prodaje rogova nosoroga. Hrunevald je pristao da se sastane s Brentom i sa mnom u vreme kad je uključen u pravnu bitku s visokim ulozima koja bi ga mogla poslati u zatvorna nekoliko decenija, ili pak otvoriti mogućnost za legalnu prodaju rogova u Južnoafrickoj Republici. Uspeh bi mogao pomoći stvaranju svetske legalne trgovine. Protivnici kažu da bi takva trgovin amogla biti kobna po nosoroge.

Kriza nosoroga

Južnoafricka Republika je dom za gotovo 70 odsto od 29.500 nosoroga koji još žive na Zemlji. Pre devetnaestog veka, kad je evropski uticaj na afričko tlo ojačao, bilo ih je nekoliko stotina hiljada. Žive na dva kontinenta i ima ih pet vrsta: beli nosorozi, kojih je preostalo oko 20.400; crni, kojih je oko 5.250; veliki jednorogi, sumatranski i javanski. Prema podacima južnoafričkog Udruženja privatnih vlasnika nosoroga, u toj je zemlji oko 6.200 nosoroga u privatnom vlasništvu, a koriste se u komercijalne svrhe poput foto-safarija, legalnog lova, proizvodnje rogova i rasploda.

Rog nosoroga najvredniji je deo tela na svetu na egzotičnom tržištu koje ceni prirodne neobičnosti poput kljova slonova, tigrovog penisa i žirafinog repa. Za razliku od rogova mnogih životinjskih vrsta, uključujući goveda, nosorogov rog nije koštan. Sastoji se od keratina, belančevine koju nalazimo i u kosi i noktima. Ako ga skratite, opet će narasti. Iako je prodaja tih rogova ilegalna, u Južnoafrickoj Republici je dozvoljeno nosorogu odseći rog ako za to imate dozvolu. Svake godine ili svake druge južnoafrički uzgajivači nosoroga uspavaju svoje životinje strelicama za anesteziju i sa svakog nosoroga odseku kilogram-dva roga. Cuvaju ih u trezorima banaka i na drugim sigurnim mestima u nadi da će jednog dana prodaja biti dozvoljena. U međuvremenu, ilegalna trgovina u procvatu opskrbljuje uglavnom Vijetnam i Kinu. Tamo se rog često melje u prah i uzima kao lek za sve, od raka do ugriza morske zmije i mamurluka. Odnedavno, podstaknuti pogrešnim izveštavanjem zapadnih medija, ljudi su počeli da ga koriste i kao afrodizijak. Hrunevald kaže da na crnom tržištu u Južnoafričkoj Republici rog belog nosoroga postiže cenu i do 6.500 dolara po kilogramu, no na azijskim crnim tržištima cena na veliko je pet do deset puta veća, a cene na malo mogu biti i astronomski više od toga. Nekom mozambičkom krivolovcu koji se preko granice uvuče u Nacionalni park Kruger naoružan puškom AK-47 (popularnim kalašnjikovim) jedan jedini mužjak nosoroga s deset kilograma roga može pružiti zaradu za čitav novi život, a i tog krivolovca verovatno koriste ljudi koji su ga opremili oružjem. Vlasti ga mogu i ustreliti. Između 2010. i 2015. godine u Parku Kruger ustreljeno je 500 mozambičkih krivolovaca.

Tokom protekle decenije krivolov na nosoroge dosegao je katastrofalne razmere. U Južnoafrickoj Republici je 2007. godine bio prijavljen gubitaktek 13 nosoroga. Sledeće godine bilo ih je 83. Prošle godine taj broj je narastao na 1.175. U Parku Kruger, gde živi oko 9.000 nosoroga, krivolovci svaki dan ubiju u proseku dva do tri. Ubijanje se ne događa samo u Africi. U aprilu su u indijskom Nacionalnom parku Kaziranga krivolovci puškom AK-47 ubili velikog jednorogog nosoroga nekoliko sati nakon posete vojvode i vojvotkinje od Kembridža, koji su u Park došli povodom očuvanja životne sredine. Kad su ozleđeni, nosorozi ne riču nego cvile. Ustreljena majka će cvileti od bola, čime će ponekad nenamerno prizvati svoje uplašeno mladunče da joj se vrati. Da bi uštedeo metak, krivolovac će mladunčetu mačetom preseći kičmu, a zatim uzeti i njegov rog.

Za one koji su na prvoj liniji fronta zaštita nosoroga više nije izazov očuvanja vrste. "To je rat", kaže Zolani Nikolas Fonda, glavni rendžer, čuvar šume u Parku Kruger, gde se odvija većina svetskog krivolova na nosoroge. "To je naša frustracija. Rat zbog nosoroga je kao rat zbog droge. Uključeno je mnogo novca i podmićivanja. Ceo pravosudni sistem zapravo je frustracija. Gubimo slučajeve [na sudu]. Okruženi smo policijskim stanicama koje i ne priznajemo kao policijske stanice jer rade s krivolovcima."