Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Zemlja

TRKA S VREMENOM: Nunalek, arheološko blago Aljaske

Autor Aleksandra Jovanović
Autor Aleksandra Jovanović

Toplije temperature na Aljasci otkrivaju drevne starosedelačke rukotvorine koje su bile zamrznute u vremenu.

 Izvor: Foto: Shutterstock

Kneht smatra da su napadi bili rezultat klimatskih promena – zahlađenja Zemlje, koje je trajalo 550 godina i koje je poznato kao „malo ledeno doba”. Ono se vremenski poklapa s napadom na Nunalek. U najhladnijim godinama na Aljasci tokom 1600-ih ljudi su sigurno bili očajni i napadali su jedni druge da bi otimali hranu. „Kad god se dešavaju brze promene, dolazi do poremećaja sezonskih ciklusa snabdevanja hranom”, kaže Kneht. „A kad su promene ekstremne kao što je malo ledeno doba – ili kao sada – promene mogu da se dešavaju brže nego što ljudi mogu da se prilagode.” 

Sve ekstremnije vremenske prilike sada prete da odnesu Nunalek u večni zaborav. Preko leta sve izgleda dobro kada se zemlja zaodene u ruho od belih cvetića hajdučke trave i vetrogona kao sveće kada jutarnje sunce grane nad tundrom. Ali nevolje nastaju kad dođe zima i kad Beringovo more počne olujno da se obrušava na obalu. Kad su talasi dovoljno veliki, ruše se preko uzane šljunkovite plaže i odnose ostatke s nalazišta. 

Arktik nije oduvek bio takav, ali globalne klimatske promene sada pogađaju pre svega polarne krajeve na Zemlji. Rezultat je katastrofalni gubitak artefakata malo poznatih praistorijskih kultura – kao što je ona u Nunaleku – duž obala Aljaske i drugde u svetu. Eci, čovek iz kamenog doba, čije je telo pronađeno 1991. godine kad se pojavio iz jednog otopljenog italijanskog glečera, predstavlja najpoznatiji primer drevnih ostataka koje je toplije vreme iznelo na svetlost dana. Masivno otapanje otkriva tragove naroda i civilizacija iz prošlosti širom severnih oblasti na planeti – od neolitskih lukova i strela u Švajcarskoj do planinarskih štapova iz vremena vikinga u Norveškoj i bogato ukrašenih grobnica skitskih nomada u Sibiru. Toliko mnogo nalazišta je ugroženo da su se arheolozi sada specijalizovali za spasavanje nekad zamrznutih artefakata. Ali nije lako doneti odluku koje stvari treba spasavati, a koje ostaviti i prepustiti sudbini.

U obalnom području Aljaske arheološka nalazišta sada su dvostruko ugrožena. Prvi udarac su prosečne temperature koje su u proteklih pola veka porasle za skoro dva stepena Celzijusa. A s toplim danima i permafrost se gotovo svuda polako otapa.

Kada su 2009. godine arheolozi počeli da kopaju u Nunaleku, naišli su na smrznuto tle na oko pola metra ispod površine tundre. Danas je otopljeno zemljište na metar ispod površine. Zahvaljujući tome iz duboko zamrznutog sloja pojavljuju se majstorski izrezbareni predmeti od rogova irvasa, drveta, kostiju i morževih kljova koji su tu ležali sačuvani u savršenom stanju. Ako se odmah ne spasu, gotovo trenutno počinju da trule i da se raspadaju. 

Drugi, završni udarac predstavlja dizanje mora. Globalni nivo okeana od 1900. godine podigao se za oko 20 centimetara. To je direktna opasnost za obalna nalazišta kao što je Nunalek, koji je sada dvostruko ranjiviji na morske talase pošto je otapanjem permafrosta zemlja ulegla. „Jedna dobra zimska oluja i možemo da izgubimo čitavo nalazište”, kaže Kneht. On govori iz iskustva. Od početka iskopavanja neumoljivi morski talasi otrgli su nekih desetak metara nalazišta. Posebno je surova bila zima posle iskopavanja 2010. godine. Stanovnici Kvinhagaka, jednog modernog sela udaljenog svega šest kilometara uz obalu, sećaju se ogromnih ledenih santi kako se razbijaju o obalu. Kada su se Kneht i njegova ekipa vratili, videli su da je čitavo područje koje su iskopavali nestalo. 

Od tada Kneht požuruje ljude da što brže rade. Bila kiša ili sunce, u tih šest sedmica koliko traje sezona iskopavanja, oko 25 arheologa i studenata volontera provode duge letnje dane klečeći na rukama i kolenima i pažljivo razgrću zemlju svojim lopaticama...

Povezane vesti

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka