Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Skopski đački bataljon: Priča o 1.300 kaplara

Od mladih školovanih ljudi najbrže se mogao proizvesti nedostajući podoficirski kadar, pa je u tu svrhu u Skoplju, daleko u pozadini, formiran đački bataljon

 Izvor: Foto: Udruženje za prikupljanje i prezentaciju istorijske građe "Foto-muzej" Beograd

„Može Švaba sve do Ralje, al’ od Ralje nema dalje”, zapevali su đaci već prvog dana okupljanja, uvereni u svoju mladost i snagu i rešeni da odbrane otadžbinu. Pesmu su prihvatili i oni koju su na zborno mesto došli sutradan, da bi u subotu 12. septembra u šest sati po podne svi zajedno zasebnim vozom krenuli za Skoplje u beskrajno dugoj kompoziciji furgon vagona sa natpisom „42 VOJNIKA 8 KONJA”.

A TAMO NA JUGU, u Skoplju, tek što su uspeli da smeste brojne izbeglice sa severa, sutradan se zapitaše ko su ovi mladi ljudi od čije su se pesme i dovikivanja zaorile ulice kraj Vardara i park kod Idadije. Brzo se saznalo da su u nekoliko vozova, organizovani po okružnim komandama, pristigli na vojnu obuku đaci iz Šapca, Užica, Čačka, Kruševca, Kragujevca, da su se Nišlije usput pridružile Beograđanima i da su iz novooslobođenih krajeva stare Srbije posebnim vozom pristigli đaci iz Bitolja i Prilepa.

Tajne Prvog svetskog rata: Lažno drveće kao ključni instrument špijunaže

„Tog 1. septembra, tačno u osam izjutra, sa Idadije je krenula dugačka povorka”, kazivaće kasnije Vlastimir S. Petković, potonji književnik i novinar, jedan od učesnika događaja. „Na čelu je bila vojna muzika. Dok se išlo kejom kraj Vardara, odjekivala je pesma. Preko Dušanovog mosta urnebesno klicanje. Za povorkom svetina. Najposle, po pravcu kojim se pošlo, vidi se kuda ide povorka. Stare turske artiljerijske kasarne, izvan Skoplja, na bregu desno od puta za Tetovo, određene su za prihvat Đačkog bataljona.”

Đaci podnarednici su 14. januara 1915. godine unapređeni u čin narednika, a 25. oktobra 1915. godine u čin rezervnih pešadijskih potporučnika.

U tzv. plave kasarne pristiglo je oko hiljadu i po mladih ljudi, da bi nakon lekarskog pregleda na obuci ostalo njih 1.321. Prvo je formirano pet četa, a malo kasnije i šesta, većinom od studenata koji su pristigli iz Francuske, Belgije, Engleske, Nemačke i Rusije. Obuka je bila ubrzana jer je na severozapadu zemlje neprijatelj započeo novu ofanzivu. A onda, u nedelju, 15. novembra, u prvi sumrak, zvuci trube pozvali su Bataljon na zbor. Oštar glas komandanta kasarne potpukovnika Dušana Glišića, junaka iz prethodnih balkanskih ratova, saopštio je sledeće: „Ovoga časa dobio sam od Vrhovne komande naređenje da vas prvim vozom uputim na bojno polje.” Više nije trebalo da govori, a nije ni mogao jer ga je preseklo hiljadu i trista grla sa: „Živeo!” Jedino oni koji su mu bili bliže mogli su na njegovom licu nazreti osmeh i čuti: „Eto deco, došao je za vas taj čas.”

„Pa zar i njih? Nesrećna deca! Đaci odlaze na front!”, pod teškim utiscima tih strašnih reči zabruja isto veče drevni carski grad Skoplje. A gore u kasarni nasta žurba i priprema za put. Naredba je sledila naredbu, a ona poslednja donese svima unapređenje u čin kaplara. Oduševljenju nema kraja dok se prima oružje, municija i hrana, i dok se sjajne zvezdice prišivaju na upravo pristigle uniforme.

DRUGA NEPRIJATELJSKA OFANZIVA na Srbiju započeta je 8. septembra 1914. godine. Više od 400.000 vojnika austrougarske Balkanske vojske stuštilo se na Srbiju. Snažan otpor 270.000 srpskih vojnika ponovo je raspršio plan Beča o brzom prodoru ka središtu zemlje, pa se duž granične Drine razvio front. Sledile su duge rovovske borbe sa obostranim gubicima (Bitka na Drini), ali je usled manjka hrane, obuće i odeće (zima je te godine mnogo ranije počela), a naročito artiljerijske munucije, srpska vojska bila prinuđena na povlačenje ka unutrašnjosti zemlje. Sa vojskom se povlačio i narod sa podrinjskog područja koji se bojao novog masakra vojnika u svetloplavim uniformama. U takvoj, gotovo bezizlaznoj situaciji, Vrhovna komanda se odlučuje da iz Skoplja pozove Đački bataljon da svojom mladošću održi moral vojske dok ne stigne artiljerijska municija iz Francuske.

Poslednji zvuk vojničke trube čuo se u plavim kasarnama u ponedeljak izjutra 16. novembra 1914. godine. Označio je zbor pred polazak šest četa Đačkog bataljona, koje će u razdraganoj koloni, pozdravljene od mase sveta, paradno i ponosno uz vojnu muziku proći kroz grad, sve do železničke stanice, odakle će se vanrednim vozom uputiti ka frontu. U toku puta na sever kaplarima je stigla naredba o unapređenju u čin podnarednika, da bi u narednih nekoliko dana, na krajnjim odredištima, na padinama Suvobora, Rudnika, Rajca, Kosmaja, primili po pukovima vodove i poveli ih u borbu.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka