Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Zemlja

ISTINA O GMO: Nova zelena revolucija

Autor Aleksandra Jovanović
Autor Aleksandra Jovanović

Savremeni superusevi biće od velike pomoći. Međutim, pitanja poljoprivrede se ne mogu rešavati samo biotehnološkim merama.

Izvor: Foto: Profimedia

Međuvladin panel o klimatskim promenama, održan marta ove godine, upozorio je da su svetske zalihe hrane već ugrožene. "U poslednjih 20 godina, a to se naročito odnosi na pirinač, pšenicu i kukuruz, usporena je stopa rasta prinosa poljoprivrednih useva", kaže klimatolog Majkl Openhajmer sa Univerziteta Prinston i jedan od autora izveštaja Međuvladinog panela o klimatskim promenama. "U nekim područjima prinosi su u potpunosti prestali da rastu. Moje lično gledište je da je najveća pretnja klimatskih promena slom prehrambenih sistema."

Pre pola veka ovakva katastrofa se podjednako zloslutno nadvijala. Dok je 1959. godine govorio o globalnoj gladi na jednom sastanku Fordove fondacije, jedan ekonomista je rekao: „U decenijama koje nailaze perspektive sveta su u najboljem slučaju ozbiljne; u najgorem su zastrašujuće." Pol Erlik je devet godina kasnije u svom bestseleru "Populaciona bomba" predvideo da će glad, naročito u Indiji, umoriti stotine miliona ljudi tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.

Pre nego što su se ta sumorna predviđanja ostvarila, zelena revolucija je preobrazila globalnu poljoprivredu, pogotovo na planu uzgoja pšenice i pirinča. Američki biolog Norman Borlag je selektivnim uzgojem stvorio patuljasti soj pšenice koja većinu svoje energije šalje u jestiva zrna, a ne u dugačke, nejestive stabljike. Rezultat je više žita po hektaru. Sličan poduhvat Međunarodnog instituta za istraživanje pirinča (IRRI) na Filipinima dramatično je poboljšao rod pirinča kojim se hrani gotovo polovina svetske populacije.

Paradajz se obično uzgaja u toplim, suvim klimatskim uslovima uz mnogo navodnjavanja – u proseku 50 litara po plodu. Da bi stvorili manje žedne sorte, tim Dena Čitvuda u Centru za proučavanje biljaka „Donald Denfort” u Sent Luisu ukršta sadnice paradajza sa njihovim divljim srodnikom iz peruanske pustinje Atakama, jednog od najsušnijih predela na Zemlji.

Prinosi pirinča i pšenice u Aziji su se od 1960-ih do 1990-ih udvostručili. Uprkos tome što je istovremeno broj stanovnika na ovom kontinentu narastao za 60 odsto, cene žitarica su pale, prosečan stanovnik Azije je konzumirao skoro za trećinu više kalorija, a stopa siromaštva je bila prepolovljena. Kada je Borlag dobio Nobelovu nagradu 1970. godine, u obrazloženju je pročitano: „On je više od bilo koje druge osobe ovog doba pomogao da se gladnom svetu obezbedi hleb.”

Da bi se s tim nastavilo u periodu između sadašnjeg trenutka i 2050. godine, biće nam potrebna još jedna zelena revolucija. Postoje dva konkuretska gledišta o tome kako će se to ostvariti. Jedno je visokotehnološko, sa jakim naglaskom na nastavku Borlagovog rada na uzgoju boljih useva, ali uz upotrebu savremenih tehnika iz oblasti genetike. „Sledeća zelena revolucija će značajno pojačati oruđa prethodne zelene revolucije”, kaže Robert Frejli, glavni tehnološki direktor u kompaniji Monsanto i dobitnik prestižne Svetske nagrade za hranu u 2013. godini. Naučnici, tvrdi on, sada mogu da identifikuju i manipulišu ogromnim brojem biljnih gena, da bi stvorili karakteristike kao što su otpornost na bolest i sušu. Tako će zemljoradnja postati produktivnija i otpornija.

Najnovije

Priroda

Nauka