Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Arheolozi u nedoumici: Da li su ljudi stvorili Saharu?

Naučnici su proučavali prelazak Sahare od bujnog, zelenog pejzaža prekivenog jezerima pre 10.000 godina do današnjeg sušnog predela, a rezultati sugerišu da su ljudi imali značajnu i aktivnu ulogu u dezertifikaciji.

 Izvor: Foto: Profimedia

Arheolozi i ekolozi sa Državnog univerziteta u Seulu objavili su rad u časopisu Frontiers in Earth Science, u kojem objašnjavaju ljudsku aktivnost i ulogu u tranziciji Sahare. 

Sve je počelo kada su afričke neolitske zajednice eksperimentisale sa poljoprivredom u blizini Nila pre 8.000 godina i koristili su tehniku koja se kasnije proširila ka zapadu. Kako su se zajednice širile, imali su i više stoke, pa su velike količine vegetacije uklonjene kako bi hranili stoku i naselili ih.

Što je više vegetacije uklonjeno, povećavao se albedo zemljišta (količina sunčeve svetlosti koja se odbija od zemljine površine) što je uticalo na atmosferske uslove dovoljno da se smanje monsunske kiše. Manje monsuna je izazvalo dalju dezertifikaciju i gubitak vegetacije, što se proširilo preko cele Sahare. 

Iako treba da se obave dalja proučavanja kako bi se popunile određene rupe u saznanjima, dr Dejvid Rajt kaže da postoji mnoštvo informacija koje leže ispod površine.

„Postojala su jezera svuda u Sahari i ona su zabeležila rekorde promene vegetacije. Moramo da zaronimo dublje u korita ovih jezera kako bismo pronašli rekorde vegetacije, pogledali arheološki i videli šta su ljudi radili ovde dole. Veoma je teško da napravite model vegetacije klimatskog sistema. Naš posao kao arheologa i ekologa jeste da odemo tamo i dođemo do podataka, kako bismo pomogli stvaranje sofisticiranih modela“, kaže Rajt.

Uprkos tome što se ovo odigralo pre nekoliko hiljada godina, uloga ljudi u degradaciji životne sredine i klimatskim promenama se mogu lako videti.

„Uloga u menjanju ekoloških sistema ima direktan uticaj na to da li će ljudi moći dugo da prežive u sušnim uslovima“, kaže Rajt ističući važnost njegovih otkrića budući da 15 procenata populacije živi u pustinjskim područjima.

*Pratite nas na Instagramu >>>https://www.instagram.com/ngmsrbija/

*Pratite nas i na Twitteru >>>https://twitter.com/NGSrbija

Tagovi

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka