Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Dunavom do novog života: Priča o podunavskim Nemcima

Od suživota, preko posledica Drugog svetskog rata i njihovog prećutkivanja, do današnjeg dozivanja sećanja. Podunavski Nemci, naši sugrađani.

 Izvor: Foto: Dragoljub Zamurović

Realno sagledavajući opasnost po svoju bezbednost, prve grupe podunavskih Švaba već su početkom oktobra 1944. godine napustile svoje domove i zaputile se u Nemačku, jedan deo je to učinio u narednih nekoliko meseci, dok je većina ostala u svojim domovima verujući da dolazeća vlast nema razloga da prema njima primenjuje represivne mere. Ali prevarili su se. Već početkom 1945. jedan broj muškaraca i mlađih žena je, na Staljinov zahtev, upućen na prinudan rad u Sovjetski Savez, deo na prinudan rad na obnovi razrušene zemlje, dok su stariji muškaraci, žene i deca upućeni u novoosnovane logore u Bačkom Jarku, Gakovu, Kruševlju, Knićaninu, Sremskoj Mitrovici, Nakovu, Molinu. Tamo je, po planu tadašnjih vlasti, trebalo da sačekaju preseljenje u Nemačku, kao što je pre njih, po odluci Potsdamske konferencije savezničkih sila pobednica, učinjeno s njihovim suna- rodnicima iz Poljske, Mađarske i Čehoslovačke.

Software:Adobe Photoshop CS6 (Macintosh) Created: 2017:02:24 15:36:42
Izvor: Profimedia/Shutterstock
Apatin: kripta u porodičnoj crkvi najimućnije porodice podunavskih Nemaca, Fernbah Foto: Dragoljub Zamurović 

Ali u uslovima globalno neokončanog rata, a zatim posleratne nemaštine, pokidanih saobraćajnih veza, kao i svežih rana zbog izgubljenih života, ova kretanja podunavskih Švaba nisu ostala bez posledica: nepoznat broj stradao ih je na kućnom pragu od osvete oslobodilaca; u Rusiji i Ukrajini ih je zbog teškog rada, gladi i hladnoće umrlo više od 2.000 od 12.000 upućenih na prinudni rad; dok ih je najveći broj umro u logorima – prema procenama, između šezdeset i osamdeset hiljada, od kojih oko 17.000 dece.

Beograd, sedam decenija kasnije. U Gete institutu, tokom maja 2016. godine, tri nedelje traje izložba slikara i grafičara Gorana Dragaša inspirisana podunavskim Švabama. Ulja na platnu uz termovizijske snimke deo su projekta u kojem se umetnik bavi posleratnim položajem podunavskih Nemaca – zabranom jednog naroda, njihovom obespravljenošću i kolektivnom kaznom. Potisnuti događaji prošlog vremena, čije posledice vidimo i danas, obelodanjuju osnovno pitanje: Mo- že li pojedinac snositi odgovornost za kolek- tivno? „Nakon našeg odlaska ostaje termovizijski zapis – iza nas ostaje trag”, kaže umetnik. Zastaje, kao da čeka pitanje da li je motiv našao u realnom vremenu i odmah odgovara pričom: „Matijas i Marika umrli su još 1990-ih, a ja sam pre nekoliko godina upitao baka Jeku, koja je kao kolonista dobila na korišćenje Matijasovu novu kuću, da li možemo da srušimo onu staru od čerpića: „Ne, to je Matijasovo”, odgovorila je. 

Namera autora i redakcije NG nije prizivanje ničije osude niti rehabilitacije, a ponajmanje pripadnika čitavih naroda. Želja nam je da se deo čitalačke publike podseti i upozna s istorijskim činjenicama o životu i stradanju dela jednog velikog naroda

*Pratite nas na Instagramu >>>https://www.instagram.com/ngmsrbija/


*Pratite našu Fejsbuk stranicu >>> NatGeoMagazine Srbija

Tagovi

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka