Niakornat je malo selo na Grenlandu, u kojem živi samo 59 stanovnika.
Led koji se topi, izolovanost, mesec dana beskonačnog mraka, mesec neprekidnog dana, hladnoća, nedostatak kanalizacija, samo su neke karakteristike ovog mesta, za koje može da se kaže da se nalazi na samoj "ivici" sveta.
Seoce je struju dobilo tek 1988. godine, a stanovništvo tek od skora ima mogućnost da komunicira preko satelita i inteneta.
Mi smo ono što jedemo: Grenland
Jedini tinejdžer u selu, Lars, nije posebno zainteresovan za tradiciju i neki okrivljuju upravo intenet za njegov nemirni duh. Lars sluša rep muziku, zabavlja se na Google Earth-u, a iz dosade se bavi rezbarijom drveta. On ne može da izađe i upozna novo društvo, ne može tek tako da pronađe devojku. Ukoliko želi da se oženi, on mora da traži ženu u susednim selima. Niakornat je toliko malo mesto, i stanovništvo čine dve velike porodice i tek nekoliko ljudi koji nisu rođaci.
Kanalizacija ne postoji, već svako jutro jedan čovek skuplja kante sa fekalijama koje odnosi i baca na deponiju koja je predviđena specijalno za to.
Selo poseduje velike tankove sa vodom koji snabdevaju stanovnike sa svežom pijaćom vodom iz planianskih jezera. Postoji i zgrada mesne zajednice, gde se nalaze moderno kupatilo i vešeraj.
