Iako je do sada istražena tek jedna petina Velikog grada Smederevske tvrđave, arheolozi smatraju da se ispod jednog od najvećih ravničarskih utvrđenja u Evropi može nalaziti bogatstvo srpskih vladara.
Srednjovekovna prestonica srpskog vladara Đurđa Brankovića, dvor despota i Grkinje Irine Kantakuzin, prozvane Prokleta Jerina, i danas, pet vekova nakon što ga je teškim kulukom podigao narod, krije misterije. Jedna od najvećih je legenda o blagu despotice koje se, po predanju, nalazi negde u lagumima ispod utvrđenja, pišu Novosti.
Lagumi puni zlata sklonjenog pred najezdom Turaka, koje su lovci na blago vekovima pokušavali da nađu, ostaje predanje koje živi.
"Jerinina istorijska ličnost stavljena je u drugi plan, ona je postala mitološka ličnost. Kao što postoje priče da je prokleta, tako postoje i priče o njenom blagu", kaže arheolog Dejan Radovanović, direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Smederevu.
Saznajte i Smederevska tvrđava
Maštu ljudi podgreva to što su Brankovići bili jedna od najbogatijih porodica u ovom delu sveta i u srpskoj istoriji, te su mnogi lovci na blago uvereni da se ono i danas nalazi negde pod temeljima utvrđenja.
"Nije logično u Tvrđavi očekivati veliko blago", smatra arheolog Radovanović. "Kad je palo Smederevo pod Turke, Đurađ i Jerina su pobegli preko Dunava. Nije bilo logično da blago sakriju ovde, gde se možda neće ni vratiti. Logično je bilo da pobegnu sa blagom",pretpostavlja arheolog.
On smatra da je moguće da postoji neka skrivnica, ali ništa više.
Ono što dodatno raspaljuje maštu jeste činjenica da grobovi despota Đurđa i Jerine nikada nisu nađeni. Prema hrišćanskim običajima, vladari se nisu sahranjivali s mnogo nakita ili sa blagom, tako da bi njihovom pronalazaču teško doneli basnoslovno bogatstvo.
"Priča o grobu despota Đurđa mnogo je interesantnija od priče o Jerininom blagu", kaže Radovanović. "Narod raspreda legende, a one su zanimljive jer imaju savremene modifikacije, i one koje se šire u današnje vreme posebno su zanimljive za turističke vodiče", kaže Dejan Radovanović.
Ipak, ni arheolozi ne odbacuju potpuno mitove.
"Mi, sa strane struke, na terenu, kad tražimo lokalitete, zaista uzimamo ozbiljno i najbesmislenije priče, jer u svima njima bude poneko zrnce istine", kaže arheolog.
Dok ljudi očekuju ćup, kovčeg i gomilu nakita, do sada je u Tvrđavi pronađen samo par zlatnih minđuša pre četiri godine, kao i jedna minđuša pre pola veka.
Foto: Fonet
Tokom restauracije Malog grada 1968. godine, otkrivena je jedna minđuša optočena biserima, smaragdom i rubinom, koja se danas čuva u Muzeju. Njena vrednost je neprocenjiva.
"Veruje se da je pripadala nekoj od dve kćerke despota Đurđa Brankovića, Kantakuzini, odnosno Katarini, ili Mari. Veoma je moguće da je bila i nakit despotice Jerine", kaže direktorka Muzeja Tatjana Gačpar.
Otkrijte i Najveća arheološka blaga Balkana
Poreklo minđuše je nepoznato, ali se veruje da je napravljena u Evropi rukama nekog od najvećih majstora, jer su samo takvi mogli da izrađuju nakit za jednu od najčuvenijih žena tog doba. Bajkovita pretpostavka će ostati zauvek tajna, kao i misao o tome gde se nalazi druga minđuša.
