Od pećine kristala do jezera koje ključa: 6 neverovatnih mesta za koje možda niste čuli

Zakoračite u najneverovatnije predele naše planete i prošetajte poslednjim mostom koji je napravljen od trave ili pored gejzira duginih boja...

Peru: Poslednji most Inka napravljen od trave

Huinćiri, Kusko

Inke nikad nisu izmislile točak, nisu znali za lukove u arhitekturi i nisu se služili gvožđem, ali su bili majstori izrađivanja konopaca. 

Pravili su mostove od vlakana, kakvi i dalje plove jezerom Titikaka, pa čak i oružje, koje je gledano u odnosu na težinu, bilo izdržljivije od onog koje su nosili konkvistadori. 

Njihovo najbolje oružje – praćka – bila je ispredena od vlakana i dovoljno moćna da polomi mač od čelika. 

Dakle, kada su pred sobom imali prepreke u vidu klanaca nad nepristupačnim terenima Anda, oni su se okretali materijalu koji su najbolje poznavali. 

Pre pet vekova na Andima je bilo više od 200 visećih mostova ispletenih od obične planinske trave i druge vegetacije, a neki od njihovih delova ponekad su bili širine prosečnog struka. 

Tri stotine godina pre nego što je u Evropi predstavljen prvi viseći most, Inke su prelazile neverovatne razdaljine i duboke klance, na način koji nisu mogli da osmisle ni najbolji evropski inženjeri. 

Danas je ostao samo jedan takav most – Kešva Čaka – koji je dugačak 27,4 metra i proteže se nad klancem u blizini Huinćirija. Prema mišljenju lokalnog stanovništva, postoji duže od 500 godina i uprkos krhkom materijalu od kog je napravljen, u besprekornom je stanju. Može da izdrži težinu 56 odraslih ljudi ravnomerno raspoređenih duž staze. 

Ipak, most se svake godine obnavlja u okviru trodnevne ceremonije, a svako domaćinstvo iz četiri obližnja sela treba da doprinese pletenjem konopca od trave dužine oko 30 metara. 

Izgradnju novog mosta nadgleda poseban čuvar chacacamayoc, a stari most se obara u reku.

Meksiko: Kristalna pećina

Naika, Čivava 

Izvor: Profimedia/Shutterstock
Foto: Profimedia

Radnici najvećeg rudnika u Meksiku, Naike,  2000. godine su iskopavali novi tunel 305 metara pod zemljom, kada su upali u prelepu pećinu. Ova odaja, sada poznata kao Kristalna pećina, sadrži neke od najvećih kristala ikad pronađenih. Neki od izukrštanih kristalh selenita dugi su i do 12 metara. 

Neobični kristali nastali su pre više od pola miliona godina u vodi koja ima konstantnu temperaturu od 57,7 stepeni Celzijusa. Ovi uslovi omogućili su mineralu anhidritu da apsorbuje vodu i transformiše se u gips. 

Naslage gipsa su postepeno rasle i formirale ogromne kristale selenita. Kad su u ovom kraju počela rudarska iskopavanja, radnici su ispumpavali vodu iz okolnih pećina i nenamerno isušili Kristalnu pećinu i tako razotkrili njena blaga. 

Uslovi u pećini su pogubni za ljude. Temperatura vazduha ovde dostiže 51,6 stepeni, a vlažnost 90 do 99 procenata, zbog čega ovde disanje postaje otežano. Osim toga, oštri šiljci kristala čine prolazak gotovo nemogućim. 

Ipak, naučnici istražuju pećinu još od 2006. i to noseći respiratore sa hladnom vodom i specijalna odela obložena ledom. Čak i tako, u pećinise mogu zadržati najduže 45 minuta. 

Rudnik i pećina nalaze se na jugozapadnom delu Naike, sela sa oko 5.000 stanovnika.

Nastavak članka