Naučnici dugo nisu mogli sa sigurnošću da svrstaju džinovsku pandu u određenu familiju jer imaju karakteristike i medveda i rakuna. Ipak, analiza njihovih genetskih karakteristika dala je konačan odgovor.
Decenijama je vladala prava konfuzija kada je reč o dodeljivanju određene taksonomske kategorije džinovskim pandama. Naučnici svrstavaju živa bića u takve kategorije kako bi lakše grupisala saznanja o živom svetu na Zemlji na osnovu njihovih zajedničkih karakteristika. Ipak, ne može se baš sve lako grupisati, a džinovska panda je jedan od najboljih primera toga.
Poznato je da su džinovske pande sisari jer imaju dlaku i hrane se majčinim mlekom, kao i da spadaju u mesoždere jer imaju zube i bliske su ovom redu – iako 99 procenata njihove ishrane čini bambus. U divljini ponekad konzumiraju druge biljke, pa čak i meso ptica i glodara, a u zatočeništvu je zabeleženo da su jele med, jaja, ribu, pomorandže, banane...
Foto: Profimedia
Šta ih spaja, a šta razdvaja?
Zbog neobične prirode džinovskih pandi, dugo se stručnjaci nisu slagali u tome pripadaju li one familiji medveda (Ursidae) ili rakunima (Procyonidae) jer imaju odlike i jednih i drugih.
Zagovornici teorije da je džinovska panda rakun isticali su sličnost njihovih lobanja i zuba, fizičke karakteristike (posebno oko očiju).
Foto: Profimedia
S druge strane, oni koji veruju da ova životinja pripada medvedima podsećali su na to da džinovska panda ima oblik tela sličan medveđem, kao i da je slične veličine kao ova životinja. Takođe, tu su i slično krzno i prepoznatljiv način penjanja.
