Osim prirodne lepote, fenomena dvostruko uklještenih meandra, bogate flore i faune, Ovčarsko-kablarska klisura poseduje i brojne manastire, zbog kojih privlači brojne poklonike.
Natprirodna igra svetla, koje se prelama kroz oblake, neprestano menjajući izgled zelene piramide Ovčara, surih litica Kablara i Zapadne Morave koja deli ove planine zmijolikim meandrima, od praiskona izaziva duboka osećanja kod ljudi. Praistorijski oltari i idoli nađeni kraj toplih lekovitih izvora u ovčar Banji, u znak zahvalnosti praroditeljki Majci Zemlji, svedoče da je Ovčarsko-kablarska klisura još pre nekoliko hiljada godina smatrana svetim tlom, a šume i planinski vrhovi obavijeni oblacima, obitavalištem božanstava prirode. Da se stvari do danas nisu mnogo promenile, osim scenografski, dokazuje moderan hotel s bazenom, ispunjenim toplom mineralnom lekovitom vodom kakvu su za lečenje koristili i naši preci, pišu Večernje novosti.
Đerdapska klisura, mesto gde je rođena civilizacija
Danas samo možemo da zamišljamo drevni, divlji izgled klisure, jer je pre pola veka izgrađena brana Međuvršje, kojom je zauzdana Zapadna Morava (staro, narodno ime Moravica) i izgrađen savremeni magistralni put kojim tutnji saobraćaj između Čačka i Požege. Ipak, čim putnik zađe samo nekoliko desetina metara u šumu planinskom stazom, obuzima ga drevna atmosfera dramatike i tajanstva. To je u srednjem veku privuklo najveće mistike pravoslavlja, isihaste ili sinaite, koji su u Evropu doneli tradiciju isposnika sa Sinaja.
Ovčarsko-kablarsko jezero Foto: Shutterstock
Oni su lutali svetom tražeći pustinje, usamljena mesta natprirodne lepote, uvereni da se na njima ukazuje božanska svetlost, kakvu su apostoli videli na Preobraženje na gori Tavor. Opšte mesto iz istorijske nauke navodi da su sinaiti u Ovčarsko-kablarsku klisuru stigli u 13. veku, bežeći sa Atosa od najezde najsurovijih plaćenika Evrope, Katalonske kompanije.
S druge strane, predanje očuvano u manastirčićima ugnežđenim na obroncima planina, otkriva i drugi motiv usamljenika koji su tražili samotna mesta da se prepuste bezglasnoj "molitvi srca" i stvaranju umetničkih dela neprocenjive vrednosti, bogato ukrašenih rukopisnih knjiga. Među njima je i čuveno Nikoljsko jevanđelje ukradeno u Prvom svetskom ratu, koje je završilo u zbirci čuvenog britanskog kolekcionara Čestera Bitija. To je samo jedan od mnogih spomenika srpske pismenosti, koje su ovde stvarali anonimni monasi u najtežim vremenima žrtvujući sopstveni identitet da bi očuvali nacionalni.
Nasleđe dinastije Nemanjića: 3 zadužbine Stefana Prvovenčanog i njegovih naslednika
U stenama su još očuvane njihove pećinske isposnice gde su pisali knjige uz svetlost prozorčića probijenih u kamenju. Oni su na neverovatan način opstajali u surovim uslovima, zahvaljujući veri u prosvetljenje i vežbama koje su njihovim telima davale neobičnu izdržljivost. Za razliku od kaluđera koji su u velikim manastirima i monumentalnim hramovima tražili bezbednost od spoljnog sveta, isihasti su kao aristokrate duha i istraživači duše samu Ovčarsko-kablarsku klisuru smatrali božjim hramom i dali su joj ime Srpska sveta gora, koje je opstalo do danas.
Uskim i strmim kamenim stazama tih starih bogotražitelja, danas se svakodnevno penju moderni poklonici i ljubitelji prirode. Nesvesno oni prolaze ista iskušenja na putu ka planinskim vrhovima, spoznaju sebe i uče da prepoznaju lepotu i darove klisure, koji se kriju na neočekivanim mestima.
