Narod Torahan sa indonežanskog ostrva Sulavesi veruje da osoba nije zaista mrtva dok se na njihovoj sahrani ne žrtvuje vodeni bivo, pa neretko sa svojim predacima žive i po nekoliko godina.
Ljudi sa ostrva Sulavesi veruju da žrtvovanje bivola na sahrani predstavlja deo prenošenja duše sa ovog na onaj svet i lakši put do zagrobnog života.
„Prema priči naših predaka, ako se na sahrani ne žrtvuje bivo, preminuli neće brzo da zakorači u zagrobni život, zato što bivo prevozi njihove duše na onaj svet“, kaže Saul Saleaka Patiung, rođak jednog preminulog.
Kult mrtvih u Tana Toradži: Život s preminulima
Do sahrane, tela se čuvaju u domovima nekoliko nedelja, meseci ili godina, a za to vreme ukućani o svojim predacima razmišljaju kao o bolesnicima, pa ih i dalje hrane i brinu o njima kao da su živi. Stoga i uveče, kada padne mrak, svetlo u njihovoj sobi je i dalje upaljeno.
„Mi se ne plašimo mrtvog tela zato što je naša ljubav prema našim predacima jača od straha“, kaže Aleks Pakendek za magazin National Geographic.
Neki pripadnici Torahan naroda nastavljaju vezu sa svojim preminulima kroz ma'nene' ceremoniju, svojevrsnu drugu sahranu, koja podrazumeva da porodice preminulih predaka na svakih nekoliko godina menjaju njihovu odeću i čiste njihova tela i grobnice.
