"Bezgrešna" začeća u prirodi nisu retka koliko smo mislili

Zmija koja je postala majka iako nije bila u kontaktu s mužjakom osam godina, samo je jedan od primera partenogeneze u svetu životinja.

Jedan ovakav slučaj ispratili su mediji, a dogodio se u septembru 2015. godine kada je vodena zmija dve godine zaredom postajala majka iako osam godina nije imala kontakt s mužjakom svoje vrste. Njeni mladi ni u jednom od ta dva slučaja nisu preživeli.

"Godinama se verovalo da do takvih rođenja u zatočeništvu dolazi zbog skladištenja sperme", objašnjava herpetolog Džef Brigler s Odeljenja za konzervaciju u Misuriju. "Međutim, genetika dokazuje nešto drugo."

Ova vodena zmija bila je izolovana predugo da bi bila u stanju da sačuva u sebi genetski materijal mužjaka. Ipak, moguće je da je upravo izolacija bila "okidač" za partenogenezu, tj. za aseksualno razmnožavanje pomoću neoplođene jajne ćelije. U jednom sličnom slučaju koji je opisan 2015, tim stručnjaka u Indijani je posmatrao zmiju bakroglavku kako polaže četiri jajeta s malo verovatnoće za opstanak i jednog mrtvorođenog mladunca čitavu deceniju nakon što je poslednji put bila u kontaktu s mužjakom. Ovakvi slučajevi pokazuju da je zaista moguće da se neke zmije razmnože na ovakav način, ali i da je ona daleko od idealnog.

Ove zmije su jednim delom klonovi svoje majke, pa su na neki način primer parenja životinja u bliskom srodstvu, rekao je glavni autor studije o ovom slučaju Mark Džordan za Bi-Bi-Si.

Naučnici još uvek nisu u potpunosti sigurni zbog čega dolazi do ovakvog razmnožavanja iako su prepoznali različite mehanizme, a neki veruju da je reč o zaostaloj strategiji koju su razvili rani kičmenjaci jer im je bilo pogodnije da se „kloniraju“ umesto da tragaju za pripadnikom suprotnog pola zbog parenja. Najpre se verovalo da životinje to rade u ekstremnim situacijama, usled stresa ili izolacije, kako bi vrsta opstala i u najtežem trenutku. Međutim, kako Melisa Hogenbum napisala za Bi-Bi-Si 2014, zabeleženi su slučajevi da ženke donose mlade na svet bez parenja čak i kada imaju mužjaka u blizini.

U XX veku pojavljivale su se vesti o brojnim "bezgrešnim začećima" – riba, zmija, guštera, ajkula, a jedan od najzanimljivijih slučajeva dogodio se u XIX veku, kada je otkriveno nekoliko ćurki koje su se ovako razmnožile. Interesantno je da su svi mladi bili mužjaci, koji su se kasnije normalno i uspešno razmnožavali.

Ipak, dok se ne sprovedu veoma temeljna genetska istraživanja ne možemo znati koliko je vrsta sposobno za ovakav vid razmnožavanja i šta ih na to podstiče, ali je sigurno da će naučnici u periodu pred nama još mnogo saznati o ovom fenomenu.

Možda će vas zanimati i: