Neobične formacije na obali koje nastaju od različitih nivoa sedimenata u obliku luka već godinama predstavljaju pitanje na koje nauka još uvek nema odgovor.
Sami vrhovi ove neobične formacije su sačinjeni od grubih materijala dok unutrašnjost čini finiji i sitan sediment. Ove formacije se mogu naći bilo kojoj plaži, mada su najuočljivije na sitnom kamenju. Zanimljivo je da se uvek pojavljuju u istom redosledu i obliku, a mogu biti duge i do 60 metara.
Postoje razne teorije o tome kako se "šiljci plaže" formiraju. Međutim, samo dve se čine verovatnima, iako se naučnici još uvek ne mogu prikloniti nijednoj.
#chesilbeach beach cusps @jurassic_coastpic.twitter.com/GlP4fSr4Qt
— Leeson House Dorset (@LeesonHouse) April 19, 2015Teorija stajaće ivice talasa
Ova teorija se zasniva na interakciji koja se odvija u blizini obale između talasa koji se približava obali i talasa koji su postavljeni vertikalno u odnosu na obalu, a koji se često nazivaju „ivični talasi“. Ovi talasi ostaju „zarobljeni “ u blizini obale i kada se vertikalni i nadolazeći talas sudare, stvara se „stajaći talas“.
Saznajte:Zbog čega su plaže Maldiva tako posebne?
Kada se sva ova kretanja vode podižu i spuštaju, stvara se niz vrhova i korita koji se nazivaju antinodalna (vibrirajuća) tačka. S druge strane, nodalna tačka predstavlja mesto gde se kretanje ne odvija. Dolazni talas ima skoro jedinstvenu visinu, ali kada naiđe na „stajaći talas“, to se menja. Ako se sudare sa vrha, onda se visina talasa povećava, a ako se sudara sa koritom, visina talasa se smanjuje. Najčešči „stajaći talasi“ su neharmonični i njihova dužina može biti dva puta veća od dolaznog talasa.
Problem s ovom teorijom je u tome što ona računa samo na početno formiranje vrha, ali ne i na dalji rast kasnije jer vrh plaže nastaje kao amplituda ivice talasa.
Samoorganizovanje
Use #geomorphology as evidence in @geogfieldwork. Beach cusps #Weybourne#Norfolk. Constructive waves. pic.twitter.com/xvehhEc4yt
— FANGeogNews (@FANGeogNews) February 26, 2015Ova teorija je prvobitno odbijena zbog različitih komplikacija, ali koristeći napredne kompjuterske stimulacije, razvijena je do te tačke, tako da sada predstavlja razumnu alternativuteoriji ivice talasa.
Teorija ima dve glavne tačke koje pokušavaju da objasne nastanak pravilnih redosleda vrhova na plaži.
Naime, ona se zasniva na pozitivnom učinku morfologije same plaže i protoku vode, što stvara različite reljefne modele. Tako će na ravnoj plaži površina ove čudne sedimentne formacije će se razvijati niži reljef od njihovog okruženja. Područja s nižim reljefom će privući i ubrzati čestice vode što znači da će imati više energije i erodiranog zemljišta. Pri povratku vode, ovo područje postaje sve više i više erodirano, što stvara udubljenje.
Zašto je pesak pustinje u basenu Tularosa beo?
Druga glavna tačka pokušava da odgovori na pitanje pravilnog razmaka vrhova ovih neobičnih formacija. Kada talas udari o obalu, prvo se sudara s vrhom ove čudne formacije koji se sastoji od većih sedimentnih komada što usporava talas. Ovo prouzokuje da sam talas izgubi energiju i da ostavi teže delove sedimenata. Ovo će prouzrokovati povratak energije koju talas koristi da otkloni sedimente iz udubljenja i odvuče ih u more.
Međutim, ni ova teorija nije potpuno proverena. Glavni problem je što ovakav metod stvaranja zahteva dosta vremena, dok se u prirodi ovi vrhovi plaže mnogo brže formiraju.
Skorija istraživanja pokazuju da treba preispitati i izmeniti obe teorije. No dok se naučnici ne usaglase, nama ostaje samo da se divimo ovom jedinstvenom umetničkom delu prirode.
