Hrana krznenih stanovnika Svalbarda nestaje usled globalnog zagrevanja. Oni su našli nove načine da se prehrane – ali da li je to dovoljno da se spasu?
Nastupilo je teško vreme za polarne medvede. Danas u divljini živi manje od 25.000 polarnih medveda, pokazuju podaci neprofitne organizacije Polar Bear Internacional. U blizini Boforovog mora, na primer, populacija medveda je između 2001. i 2010. godine opala za 40 posto.
Saznajte ihoće li polarni medvedi preživeti 2050. godinu
Kako im se zalihe hrane smanjuju, medvedi su sve agresivniji. Sjedinjene Američke Države su napravile desetogodišnji plan kako bi sprečile izumiranje polarnih medveda, a on uključuje očuvanje njihovog prirodnog staništa kao i rad s političarima i javnošću na usporavanju klimatskih promena.
Međutim, i same životinje koje klimatske promene ugrožavaju se na svojevrstan način bore protiv njih – tako što prkose promenama u prirodi ne bi li se prehranile. Tako su, recimo, polarni medvedi razvili nekoliko zanimljivih strategija za preživljavanje.
Otkrijte: Koje životinje će prve izumreti zbog klimatskih promena?
Prirodni zamrzivač
Jedan istraživački tim je u Svarlbardu uočio gladnog polarnog medveda kako jede delfina, a potom ostatke hrane zakopava u sneg kako bi ih sačuvao za kasnije.
Ovo je iznenađujuće iz više razloga. Najpre, polarni medvedi se uglavnom hrane fokama. Iako druge vrste medveda, kao što su grizliji, čuvaju hranu za kasnije, ovakvo ponašanje je neobično za polarne medvede.
Pročitajte: Novo malo ledeno doba stiže brže nego što smo mislili?
Promena jelovnika
Svake godine snežne guske dolaze u Kanadu kako bi se razmnožavale. Ženke obično ležu jaja u gomilama. Ova nekada ugrožena vrsta u Sjedinjenim Američkim Državama se oporavila, što je korisno za medvede.
Hibernacija u hodu?
Rast globalne temperature i varijabilnost arktičkog leda su doveli do toga da se led leti topibrže i više nego ranije. Ovo otežava polarnim medvedima da nađu hranu jer oni zavise od leda za lov foka, kojima prehranjuju mlade.
Naučnici su smatrali da polarni medvedi koriste hibernaciju kako bi sačuvali energiju za letnje mesece, kada neki od njih plivaju ka obali. Međutim, novija istraživanja pokazuju da medvedi ipak nisu usporili metabolizam usled gladi.
Pogledajte:Šta bi bilo da ne moramo da spavamo?
Konzumiranje ljudskog menija
Polarni medvedi nisu naročito izbiirljivi kada je reč o hrani – oni će pojesti sve na šta naiđu, ponekad čak i na svoju štetu. To uključuje hranu i otpad koji ljudi skladište u gradovima.
Tako je grad Arvijat na teritoriji Nunvata morao da otkaže redovni pohod za slatkišima i da se Noć veštica proslavi kod kuće zbog rizika da će deca biti u opasnosti od napada medveda.
Dok se klimatske promene ne stabilizuju, životinje koje zavise od leda će proći kroz mnoge probleme. Polarnim medvedima se mora pomoći kako bi se još lakše prilagodili ovim promenama.
