Čuvari istorije, prirode i živog sveta ponosno se uzdižu planetom stotinama miliona godina, a naučnici još uvek pokušavaju da dokuče njihove tajne... Srećom, neke od njih su otkrivene.
Svako drvo je živ organizam koji brine o sebi, ali i o drugom, "komšijskom" drveću. Neke radnje i procesi koji se mogu uočiti kod nekih vrsta drveća tokom njihovog životnog veka zaista oduzimaju dah...
Povezane vesti
-
Biljke |
21. Feb 2015.
Drvo koje rađa četrdeset različitih vrsta plodova
1. Drveće može da eksplodira
Jedna vrsta mlečike koja živi u tropskim predelima (Hura Crepitans) u svakom svom delu sadrži otrovne komponente. Seme ovog drvete eksplodira toliko jako da može da povredi životinje i ljude koji mu se nađu u blizini. Iako je ovo pozitivno, ukoliko imamo na umu razmnožavanje, sam čin eksplozije može biti fatalan po život. Zbog svog neobičnog svojstva još se naziva i Drvo dinamit.
2. Jedna vrsta ima neobične čuvare
Na bagremovom drvetu žive i njegovim sokovima se hrane mravi koji ga čuvaju od drugih bića u prirodi, recimo biljojeda. Na taj način mravi dobijaju kvalitetnu hranu, a drvo svoje lične čuvare.
Povezane vesti
-
Zanimljivosti |
07. May 2021.
Od kada i zbog čega imamo običaj "da kucnemo u drvo"?
3. Drvo samoubica
Novootrkivena vrsta palminog drveta mora da uvene da bi se razmnožavala. Ovo drveće troši mnogo energije kako bi privuklo oprašivače, pre svega je umire vrlo brzo nakon razvoja plodova. Deblo je visoko oko 18 metara, a široko oko pet metara, dok njegovo lišće raste tako da formira oblik piramide.
4. Da li su ova stabla besmrtna?
Dreveće spada u najstarije žive organizme na našoj planeti. U Švedskoj postoji jela koja potiče još iz ledenog doba. Tajna dugovečnosti ovog drveta je u njenoj misterioznoj sposobnosti da klonira samu sebe. Kada deblo izumre, odmah izraste novo, tako da je u suštini najstariji deo ove jele njen koren.
Na Siciliji živi najstarije kestenovo drvo na svetu i drži Giniosov rekord u širini stabla koja iznosi 58 metara.
Povezane vesti
-
Zemlja |
09. May 2014.
Loza koja liči na drvo po kojem se penje
5. Drveće koje samo sebe đubri
Istraživači su otkrili specifičnu sposobnost drveća koja se ispoljava kada se stablo iseče. Panj koji ostaje privlači azot iz vazduha kako bi nahranio prostor oko sebe - tlo i travu. Ova sposobnost je najizraženija kod drveća koje raste u tropskim šumama. Što se tiče načina koji hrane sebe, primećeno je da takva stabla upijaju ugljenik, koji im pomaže u regeneraciji.
