Na planeti trenutno živi više od sedam milijardi ljudi i neki stručnjaci prognoziraju da uskoro neće biti lako da baš svi dođemo do hrane. Da bi čovečanstvo opstalo, biće neophodno "hakovati" fotosintezu.
Tokom poslednjih 10.000 godina, ljudi neprestano tragaju za načinom da unaprede poljoprivrednu kulturu, čemu je znatno doprineo razvoj tehnologije u XX veku. Možda se upravo tu krije razlog za neverovatan rast ljudske populacije na Zemlji.
Pogledajte: Biljka u zatvorenoj boci bez zalivanja buja više od 40 godina
Međutim, poslednjih decenija, poboljšanje prinosa nije na nivou na kom je bilo ranije. Kako je navedeno u članku čiji su autori biolozi Univerziteta u Ilinoisu Stiven P. Long i Ejmi Maršal-Kolon i Šin-Guang Žu, ovo je idealan trenutak da se potraži način da se ljudi umešaju u biohemijske puteve kojima se naša planeta hrani – fotosintezu.
“Znamo svaki korak u procesu u fotosinteze useva poput soje i kukuruza”, objašnjava Long. “Raspolažemo jedinstvenim računarskim resursima koji nam omogućavaju da oblikujemo svaku od faza fotosinteze gde su ‘uska grla’, dok će nam napredak u genetskom inženjeringu pomoći da unapredimo i nadmudrimo delove koji ometaju.”
Pročitajte: Oživljena 32.000 godina stara biljka
Kako Long ističe, postoji nekoliko osnovnih naučnih pristupa za veštačko poboljšanje fotosinteze.
Jedan od njih podrazumeva “ubacivanje” gena iz jednog organizma u drugi. Na primer, određeni mikrobi sa sposobnošću fotosinteze, koji koriste drugačije prigmente nego usevi, upotrebljavaju širi spektar solarne radijacije. Kada bi naučnici uspeli da ove pigmentacione gene smeste u naše useve, oni bi dobijali više sunčeve svetlosti.
Drugi pristup bi podrazuemvao “ubacivanje” čitavih hloroplasta iz biljaka efikasne fotosinteze u one manje efikasne.
Pogledajte i: Biljke dinosaurusi
Međutim, do sada su ovi pristupi testirani isključivo u laboratorijskim uslovima. Stiven P. Long i njegov tim su gene plavo-zelenih algi uneli u useve, a rezultat je bio povećanje prinosa od čak 30 procenata.
Ovo je samo jedan od timova koji se bave podsticanjem fotosinteze. Drugi upotrebljavaju napredne kompjuterske modele kako bi u ovom biohemijskom procesu pronašli faze u kojima dolazi do zastoja.
