Uprkos tome što je jedna od najsiromašnijih država sveta, Avganistan se nalazi na jednom od najbogatijih ležišta retkih minerala na svetu, vrednom gotovo bilion dolara, tvrde američki naučnici.
Avganistan, veličine približno kao Teksas, krcat je mineralima koji su se tu nataložili nakon silovite kolizije Indijskog potkontinenta sa Azijom.
Američki geološki institut počeo je s ispitivanjima avganistanskih mineralnih sirovina nakon što su 2004. godine Amerikanci, udruženi sa snagama drugih zemalja, skinuli Talibane s vlasti. Ispostavilo se da je osoblje Avganistanskog geološkog instituta zadržalo sovjetske geološke karte i izveštaje stare više od 50 godina, koji ukazuju na geološke zlatne rudnike.
U 2006. američki naučnici izveli su vazdušne misije kako bi sproveli magnetna, gravitaciona i hiperspektralna ispitivanja širom Avganistana. Magnetnim ispitivanjima tragali su za gvožđem do dubine od 10 kilometara ispod površine, dok su gravitaconim ispitivanjima pokušali da identifikuju sedimentne bazene potencijalno bogate naftom i plinom. Hiperspektralnim ispitivanjima pratili su odbijanje svetlosti od stena kako bi identifikovali svetlosne potpise koji su jedinstveni za svaki pojedini mineral. Više od 70 odsto zemlje mapirano je u samo dva meseca.
Ispitivanja su potvrdila sve glavne sovjetske nalaze. Procenjuje se da Avganistan ima 60 miliona tona bakra, 2,2 milijardi tona govzdene rude, 1,4 miliona tona rietkih elemenata poput lantana, cerijuma, neodimijuma, kao i žile aluminijuma, zlata, srebra, cinka, žive i litijuma. Samo nalazište karbonitita u avganistanskoj pokrajini Helmand, na primer, vredno je 89 milijardi dolara.
„Avganistan je zemlja koja ima ogromno bogatstvo u mineralnim resursima”, rekao je Džek Medlin, geolog i prvi čovek avganistanskog projekta na Američkom geološkom institutu. „Identifikovali smo potencijal za najmanje 24 vrhunska nalazišta minerala.”
