Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Zemlja

Pronađen najstariji poznati slučaj Daunovog sindroma

Autor Milan Simonović
Autor Milan Simonović

Bolest je potvrđena na kosturu deteta koje je umrlo u srednjevekovnoj Francuskoj pre 1.500 godina. Prema navodima arheologa, način na koji je dete sahranjeno upućuje na to da oboleli od Daunovog sindroma u srednjem veku nisu bili ...

 Izvor: Foto: Livescience

Daunov sindrom je genetski poremećaj koji usporava rast i uzrokuje intelektualne poteškoće. Pokazatelji Daunovog sindroma su specifičan izgled lica i umna zaostalost, pojavljivanje šestog prsta (šestoprstost), a donja usna je uopšteno malena tako da jezik ne može stati. Prvi ga je opisao britanski fizijatar Lengdon Daun 1866. godine na sopstvenom detetu. Godine 1957. ustanovljeno je da je najčešći uzrok ovog sindroma trisomija, tj. tri umesto dva para hromozoma 21. Čini se da je bolest prisutna kroz celu ljudsku istoriju, iako za to postoji malo pronađenih dokaza.

Ovaj novi primer dolazi sa nekropole blizu crkve u mestu Šalon sir Saon na istoku Francuske. Nekropola datira iz V i VI veka. Iskopavanjima su otkriveni ostaci 94 osobe, uključujući i kostur deteta s kratkom i širokom lobanjom, spljoštenom bazom i tankim kostima lobanje. Te osobine su česte kod ljudi sa Daunovima sindromom, navodi Mate Rivola, koji je sa svojim kolegama proučavao kosti na Univerzitetu u Bordou. S tim navodima se slaže i Džon Starbak sa Univerziteta u Indijani. On je objavio rezultate analize u kojoj se bavi 1.500 godina starom toltečkom figurinom, za koju smatra da prikazuje upravo Daunov sindrom.

Tim naučnika sa Univerziteta u Bordou proučavao je način na koji je dete sahranjeno, što do sada nije bilo moguće. Dete je položeno na leđa, orijentisano u smeru istok-zapad, što je identično sa svim ostalim grobovima na nekropoli. Mate Rivola smatra da to pokazuje da dete prilikom sahranjivanja nije bilo tretirano drugačije od ostalih pripadnika društva. To nam ujedno ukazuje da ni za vreme života nije bilo stigmatizovano.

Do sličnih rezultata došli su i naučnici koji su u Izraelu pronašli 1.500 godina staru grobnicu sa osobom patuljastog rasta. Takođe je utvrđeno da se način sahranjivanja nije razlikovao od ostalih, što je naučnike navelo na zaključak da osoba takođe nije bila stigmatizovana od strane društva. Ipak, Džon Starbak smatra da je teško iz grobnog konteksta izvlačiti zaključke o životu i odnosu društva prema pokojniku.

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka