Uloga dronova se brzo prebacila sa ratnog bojišta na poljoprivredne njive, pomažući uzgajivačima da nadgledaju milione hektara širom ruralne Amerike, štedeći im pri tome ogromne količine novca.
Iako je pažnja vezana za dronove nedavno bila usmerena na Amazon u UPS koji žele da ih iskoriste za dostavljanje paketa, veći deo dronova očekuje budućnost na farmama. To je zato što se poljoprivredne operacije prostiru na velikim udaljenostima i uglavnom nemaju problem privatnosti ili bezbednosti koje bi sprečile korišćenje ovih vazdušnih letača, kao u gusto naseljenim predelima.
Dronovi - čija se cena kreće od 2.000 američkih dolara za avion koji farmeri sami sastavljaju, do 160.000 dolara za napravu u vojnom stilu - opremljeni su infracrvenim kamerama, senzorima i drugom tehnologijom koju kontroliše pilot sa zemlje. Korišćenje je možda skupo na početku, ali pristalice tehnologije kažu da podaci koje prikupljaju - od identifikovanja problema insekata, problema navodnjavanja, procena prinosa ili praćenje goveda koja su odlutala - pomažu farmerima da povrate uloženo, često za samo godinu dana.
Farmeri takođe mogu da koriste bespilotne letelice da prilagode svoju upotrebu pesticida, herbicida, đubriva i drugog na osnovu toga šta je potrebno na određenoj tački u polju - proces poznat kao precizna poljoprivreda - štedeći novac od nepotrebne i preterane upotrebe resursa, dok u isto vreme smanjuje količinu oticanja koja može da utiče na obližnje reke i potoke.
