Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Mlečna misterija

Mutacija za konzumiranje mleka razvila se nezavisno na različitim meridijanima tokom poslednjih 10.000 godina, kao rezultat prirodne selekcije, ali zbog čega je predstavljala prednost?

  Izvor: Foto: Thinkstock

Među najbitnijim trenucima ljudske evolucije spada razvijanje sposobnosti za varenjem mleka nakon perioda ranog detinjstva.

Mutacije koje su omogućile konzumiranje mleka tokom života javile su se nezavisno u različitim delovima sveta tokom poslednjih 7.500 godina, sudeći po brojnim pokazateljima. Ti geni su se brzo raširili. Danas, oko trećine odraslih ljudi širom sveta može da pije mleko bez stomačnih problema, osobina poznata kao istrajnost laktaze.

Ali, zašto je konzumiranje mleka tako bitno za čovečanstvo?

Nova studija raskrinkava jednu od vodećih teorija: da je mleko bilo dragoceni izvor vitamina D, koji bi pomogao ljudima da apsorbuju njegov kalcijum.

Nove analize ljudskih skeleta na drevnom lokalitetu u Španiji pokazuju da se gen za konzumiranje mleka raširio u regionima sa toplom klimom podjednako kao i na drugim mestima, ukazujući da je mleko moralo da bude od koristi na tim mestima iz još nekog razloga, osim sadržaja vitamina D. 

„Tokom godina, čula sam mnoge evolutivne hipoteze o istrajnosti laktaze, zbog toga što su veoma zabavne za osmišljavanje.“, rekla je Odni Sverisdotir, evolutivna biološkinja sa Univerziteta u Upsali u Švedskoj. „Decenijama se veruje u hipotezu da su zbog manjka sunčeve svetlosti na severu Evrope, ljudi nadoknađivali manjak kalcijuma i vitamina D konzumirajući mleko.“

„Danas, gledajući u ono što smo pronašli u Španiji, hipoteza o asimilaciji kalcijuma ili nije uticala na razvoj istrajnosti laktaze uopšte, ili su i druge sile bile uključene podjednako.“

Sverisdotirova je već dugo zainteresovana za to kako i zašto su rani evropski farmeri počeli da piju mleko, tako da je bila uzbuđena kada je došla do dobro očuvanih primeraka skeletnih ostataka osmoro ljudi koji su živeli u Severoistočnoj Španiji, pre oko 5.000 godina. To je bilo vreme nakon što se mutacija za konzumiranje mleka pojavila u Severnoj Evropi i Sverisdotirova je želela da sazna da li su ovi drevni Španci takođe pili mleko. Zato je prvo što je uradila bilo testiranje njihove DNK na istrajnost laktaze.

„Mislila sam da će barem jedan imati mutaciju“, obzirom da većina današnjih odraslih Španaca može da pije mleko bez zdravstvenih problema, rekla je Sverisdotir: „Ali niko nije.“

Kako bi shvatili da li je nedavno i brzo širenje istrajnosti laktaze u Španiji bilo slučajno ili je prirodna selekcija ušla u igru, Sverisdotirova i njene kolege uporedili su mitohondrijalnu DNK modernih Španaca sa uzorcima drevnih. Mitohondrijalne DNK promene su veoma spore, čineći ih idealnim za praćenje porodičnog stabla tokom vremena.

Analize su pokazale da su drevni pećinski ljudi zaista preci onih koji danas žive i redovno piju mleko u Španiji.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka