Biolozi sa Simon Frejžer Univerziteta otkrili su da su vrste ptica koje žive u Centralnoj i Južnoj Americi u stanju da svoje mladunce konstantno hrane larvama osa.
Pri tom su u stanju da izbegnu ubode osa radilica uz pomoć fizičkih, a ne hemijskih taktika kao što se ranije mislilo.
Tim, vođen od strane studenta biologije Šona Mekejna, proveo je mesece na terenskom istraživanju u Južnoj Americi, gde je posmatrao ponašanje crvenovratih karakara (ptica iz porodice sokola) koje se hrane osama uprkos osinjoj odbrani košnice.
„Naučnici su ranije mislili da ptice sigurno proizvode moćno hemijsko sredstvo kojim odbijaju ose, što im omogućava da zgrabe košnicu bez bojazni da će biti ubodene. Međutim, ta hipoteza nikada nije bila testirana.“ rekao je Mekejn.
Istraživači su otputovali u Francusku Gvajanu gde su u mestu Nouraž postavili kamere kako bi snimili akciju. Njihova prismotra je otkrila kako manje ose odustaju od odbrane košnice, birajući pre da je napuste, dok su veće ose letele ka pticama u nameri da ih ubodu, terajući ptice nekoliko puta.
Međutim ptice bi primenile brzu „fly-by“ taktiku kako bi oštetile ili oborile košnice i vremenom bi veće ose pobegle.
Naučnici su eksperimentalno uznemirili osinje gnezdo i otkrili da mehanička oštećenja mogu biti dovoljna da nateraju ose da ga napuste.
Mekejn kaže da za razliku od osa koje žive u umerenim temperaturnim zonama, koje nikada neće napustiti svoje mlade zbog toga što imaju samo jednu šansu za reprodukciju, odrasli rojevi neotropskih osa mogu da prežive katastrofu i nadoknade gubitke gradnjom nove košnice.
„Taktika ptica je više oslanjanje na mogućnost osa da se roje i nađu nove košnice prilikom katastrofe, pre nego na hemijsku odbojnost. Ose gube svoje mlade u košnicama, ali im ostaje radna snaga.“, rekao je Mekejn.
Crvenovrate karakare nisu poznate samo po spektakularnim napadima na žestoke ose, već i po njihovom neobično dobro razvijenom, kooperativnom sistemu uzgoja.
