Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Zemlja

Sjajno otkriće: Dijamanti na Antarktiku

Autor Milan Simonović
Autor Milan Simonović

Najnovije istraživanje pokazuje da Antarktik verovatno poseduje još nešto osim leda - dijamante.

 Izvor: Foto: Shutterstock

Istraživanje ukazuje da se dragulji mogu pronaći na svakom kontinentu.

Dijamanti su se usled ogromne toplote i velikog pritiska formirali na dubini od 160 kilometara ispod Zemljine površine, u mantlu, koji se nalazi u “sendviču” između jezgra i kore. Snažne vulkanske erupcije dopremaju ovo drago kamenje na površinu, gde se ono ugrađuje u plave stene poznate pod nazivom kimberliti.

Kimberliti mogu biti stari od 10.000 do 2 milijarde godina i mogu imati najdublje izvore u odnosu na bilo koje druge stene na Zemljinoj površini.

„Kimberliti nas obično informišu o uslovima pod Zemljom.“ rekao je vodeći autor istraživanja Gregori Jeksli, geolog australijskog Nacionalnog univerziteta u Kanberi i dodao: „Njihova geohemija sadrži indicije o prirodi izvora stena na ovim ekstremnim dubinama.“

Do sada, kimberliti su pronađeni na svim kontinentima, osim Antarktika. Sada su naučnici otkrili ove stene na najjužnijem kontinentu.

Kimberliti na svakom kontinentu

Naučnici su analizirali geološke uzorke kamenja sa jugoistočnih padina Maunt Meredit, dela nepreglednog planinskog venca Princ Čarls u Istočnom Antarktiku. Naučnici su pronašli tri uzorka kimberlita koji su nastali pre otprilike 120 miliona godina, tj. koji su se formirali u vreme kada se područje koje danas nazivamo Indijom odvojilo od jedinstvenog kopna Australije i Antarktika.

Kimberliti leže nedaleko od granica rascepa Lambert, ogromnog transkontinentalnog rifta koji preseca veći deo Antarktika.

„Verovatno je rift bio ključan za formiranje kimberlita, budući da je mogao biti reaktiviran tokom odvajanja Australije i Antarktika od Indije.“ rekao je Jeksli. Prisustvo kimberlita može predstavljati direktan pokazatelj ogromnih, kontinentalnih tektonskih aktivnosti.

Starost antarktičkih kimberlita i njihove hemijske, mineralne i fizičke osobine ukazuju da su deo ogromnog ležišta iz doba krede. Takva ležišta su odgovorna za mnoge dijamante na svetu i izgleda da su rasprostranjena na svim kontinentima koji su nekada bili deo jedinstvenog superkontinenta pod imenom Gondvana.

Bez rudnika dijamanata na Antarktiku

„Samo 1 do 2 procenta kimberlita sadrži kvalitetne dijamante od kojih većima ima manje od 1 karata dijamanta po toni kimberlita.“ rekao je Jeksli.

Uspostavljanje održivosti bilo kakvog ležišta kimberlita kao potencijalnog mesta za rudnik dijamanata zahteva obradu nekoliko tona kimberlita kako bi se ustanovila njihova ocena, što je jasno neodrživo u antarktičkom okruženju. „Pored toga, rudarenje je zabranjeno na Antarktiku Protokolom iz Madrida, koju je potpisalo 50 država. Samim tim, ovo otkriće neće dovesti do rudarske industrije na južnom kontinentu i tako treba ostane.“ rekao je Jeksli.

Uzgred, iako se dijamanti smatraju najčvršćim prirodnim materijalom, ispostavilo se da su druge dve retke prirodne supstance čvršće – nitrat vurtzita i bora, koji se formira tokom intenzivnih vulkanskih erupcija i lonsdaleit, koji ponekad nastaje kada meteoriti padnu na Zemlju.

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka