Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Zemlja

Supervulkani otkriveni u Juti

Autor Milan Simonović
Autor Milan Simonović

Geolozi sa Univerziteta Brigam Jang pronašli su u svom dvorištu dokaze jedne od najvećih vulkanskih erupcija u istoriji naše planete.

 Izvor: Foto: Shutterstock

Ovi supervulkani nisu aktivni danas, ali pre 30 miliona godina više od 5.500 kubnih kilometara magme eruptiralo je tokom perioda od nedelju dana, nedaleko od Va Va Springsa. Poređenja radi, ova erupcija bila je oko 5.000 puta veća od erupcije vulkana Sent Helens 1980. godine.

„U Južnoj Juti, nanosi koji su nastali usled ove erupcije imaju debljinu od oko 4.000 metara.“ rekao je Erik Kristijansen, vodeći autor istraživanja i dodao: „Zamislite samo pustoš koju je izazvala. Bila bi katastrofalna za bilo šta živo u radijusu od stotinu kilometara.“

Dinosaurusi su već bili izumrli tokom tog perioda, ali mnogi ljudi ne znaju da je pre 25-30 miliona godina, Severna Amerika bila dom za nosoroge, kamile, kornjače, pa čak i za drveća palme. Dokazi prastare flore i faune sačuvani su u vulkanskim nanosima.

Istraživačka grupa, pod vođstvom Kristijansena i penzionisanog profesora Mirona Besta, izmerila je debljinu piroklastičnog nanosa. Koristili su radiometrijsko datiranje, rendgensku fluorescentsku spektrometriju i hemijsku analizu minerala kako bi potvrdili da sav vulkanski pepeo potiče od iste super-erupcije.

Otkrili su da je erupcija u Va Va Springsu zakopala nepregledno područje, koje se prostire od Centralne Jute do Centralne Nevade i od Filmora na severu do Sidar Sitija na jugu. Tragove vulkanskog pepela pronašli su čak u Nebraski.

Međutim, ta erupcija nije bila jedina. Geolozi su pronašli dokaze koji govore o petnaest super-erupcija i dvanaest velikih kaldera. 

Uprkos svojoj enormnoj veličini, supervulkani se bili sakriveni od pogleda milionima godina.

„Erozija i kasnije deformacije nagrizle su i skoro izbrisale sve tragove ovih geoloških tvorevina sa pejzaža, ali pažljivim radom uspeli smo da otkrijemo njihove detalje.“ rekao je Kristijansen i dodao: „Sama veličina toga zahtevala je godine rada i učešće više desetina studenata kako bi smo sastavili ovu priču zajedno.“

Supervulkani su drugačiji od poznatijih kupastih vulkana, poput Sent Helensa, zato što nisu tako očigledni, niti vidljivi golim okom, a imaju uticaja na ogromno područje.

„Supervulkani spadaju, kao što vidimo, među najveće vulkanske tvorevine na Zemlji, a ipak se ne ističu u formi visokih kula. Naprotiv, u srcu supervulkana nalazi se veliko urušenje.“ rekao je Kristijansen.

Ta urušenja u supervulkanima prate erupcije i formiraju ogromne rupe u platoima, poznate kao kaldere.

Malo ljudi zna da još uvek ima aktivnih supervulkana. Nacionalni park Jeloustoun u Vajomingu predstavlja dom jednoj kalderi skoro identične veličine kao onoj kod Va Va izvora, koja je bila 40 kilometara široka i 5 metara duboka kada se formirala.

Više desetina brucoša, apsolvenata i diplomiranih studenata dalo je značajan doprinos radu Besta i Kristijansena. Stotine drugih studenata učestvovalo je u geološkom mapiranju vulkanskog područja. Veštine i iskustva koje su stečene tokom rada omogućile su nekim studentima da upišu diplomske studije, dobiju praksu ili da se zaposle.

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka