Mesta koja već osećaju efekte klimatskih promena

Efekti globalnog zagrevanja planete verovatno će biti veliki i raznovrsni, od povećanja suša i obalskih poplava, do smanjenja snega i leda.

Ovde je nabrojano pet mesta gde su klimatske promene već zakucale na vrata:

Veliki koralni greben

Satelitska merenja su pokazala da su vode oko australijskog velikog koralnog grebena postale toplije za 0.2 stepena Celzijusa u proteklih 25 godina, što je dovelo do smanjenja morskog dna pokrivenog koralima.

Istraživajne koje je 2012. godine objavljeno u Zborniku radova Nacionalne akademije nauka otkrilo je da je polovina velikog koralnog grebena izgubljena u poslednjih 27 godina. 

Zagrevanje okeana, prouzrokovano povećanom emisijom ugljen-dioksida, povećava rizik od izbeljivanja korala – fenomena koji dovodi do prekida simbiotičke veze između korala i organizama koji žive u njihovim tkivima i predstavljaju izvor hrane koji je potreban koralima da žive.

Više okeanske temperatue teraju korale da izbace sićušne životinje i alge koje žive u njima. To korale čini belim i stavlja životinje koje grade greben – kao i ceo ekosistem – u opasnost.

Njutok, Aljaska

Njutok, kao i mnoga druga sela na Aljasci, sagrađen je na zamrznutoj zemlji koja se naziva permafrost. Kako se temperatura okeana podiže, aljaski permafrost se topi i uzrokuje eroziju tla, a samim tim pomeranje ili uranjanje priobalnih gradova.

Njutok se nalazi na zapadnoj obali Aljaske, na granici rastuće reke Ninglik. Plavni grad već leži ispod nivoa mora, a naučnici veruju da bi celo selo moglo da bude podvodom za deset godina.

Danas, članovi zajednice se nadaju da će uspeti da presele 350 Njutočana na uzvišenje koje se nalazi skoro 14 kilometara dalje. Međutim, postoje finansijske i političke prepreke. Na primer, Kancelarija za odgovornos Vlade Sjedninjenih Država procenjuje da bi izmeštanje grada Njutoka koštalo oko 130 miliona dolara.

Mumbaj, Indija

Indijska metropola, Mumbaj jedno je od mesta sa najvećim rizikom od opasnih i skupih poplava nastalih usled klimatskih promena, procenjuje se u izveštaju koji je ranije tokom godine objavila Svetska banka. Ekonomisti Svetske banke ispitival su 136 priobalnih gradova i ocenili njihov sistem odbrane od poplava i stepen zaštite.

U izveštaju se navodi Mumbaj kao jedan od priobalnih gradova koji se suočava sa visokom opasnošću od poplava usled globalnog zagrevanja. Istraživači su ustanovili da su trenutne strukture za odbranu od poplava i oluja dizajnirane tako da izdrže samo trenutne uslove, ali ne i moguć porast nivoa mora koji bi buduće poplave učinio još razornijim.

Priobalna odbrana je početak, „ali ukoliko se ne unapređuje redovno i aktivno onoliko koliko se opasnost uvećava sa promenom klime, odbrana može uvećati, a ne smanjiti, ranjivost nekih gradova“, rekla je Stefani Holiget, ekonomistkinja Svetske banke u izveštaju.

Alpi

Jedni od najpoznatijih planinskih masiva Evrope, Alpi su već dugo turistički epicentar, poznat po svojim vrhunskim skijalištima i veoma populatnim godišnjim destinacijama za entuzijaste na otvorenom. Ipak, klimatolozi upozoravaju da bi globalno zagrevanje predstavljalo problem za prostrani alpski region.

Od kasnog 19. veka, temperatura na Alpima je u konstantnom porastu, od prosečne godišnje temperature od 9,6 stepeni Celzijusa u kasnim 1800-im godinama do današnje prosečne od 10,8 stepeni Celzijusa prema Žilu Brunou, meteorologu skijališta Šamoni Mon Blan u Jugoistočnoj Francuskoj.

Međutim, zabrinutost oko efekata globalnog zagrevanja na Alpe ne postoji jedino u ski-industriji. Oko 40% evropskih voda za piće potiče sa Alpa, koji se protežu od Austrije na istoku do Francuske na zapadu, uranjajući u Italiju i Monako na jugu. Klimatske promene prete vodenom ciklusu u tom području, koji uključuje obrasce padavina, snega i ledenog pokrivača.

Provincija Gansu, Kina

Zemljoradnici širom kineske provincije Gansu, jednog od najsuvljih regiona ove mnogoljudne zemlje, već se bore sa efektima klimatskih promena dok suša i bezvodna zemlja doprinose siromaštvu regiona. Ujedinjene nacije tvrde da visoke temperature smanjuju glečere u Centralnoj Aziji i na Himalajima, koji uobičajeno dopunjuju kineske reke.

Kina je nedavno završila svoj prvi nacionalni popis voda i otkrila da je čak 28.000 reka nestalo od 1990. godine. Istraživanje nije pronašlo uzroke za ovaj gubitak reka, ali su istraživači pokazali alarmantan trend nestajanja resursa vode širom zemlje.

Kina trenutno ima 2.100 kubnih metara vode po osobi – oko 28% svetskog proseka, procenjuje Rojters. Sa povećanjem broja stanovnika, ove zalihe bi vrlo brzo mogle da nestanu.