Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Zemlja

Aktivan vulkan pronađen ispod ledenog pokrivača na Antarktiku

Autor Milan Simonović
Autor Milan Simonović

Zemljotresi duboko ispod Zapadnog Antarktika otkrili su aktivan vulkan, koji je skriven ispod masivnog ledenog pokrivača.

 Izvor: Foto: Live Science / Doug Wiens

Zemljotresi duboko ispod Zapadnog Antarktika otkrili su aktivan vulkan, koji je skriven ispod masivnog ledenog pokrivača, izjavili su istraživači u studiji objavljenoj juče u časopisu Priroda geonauka.

Otkriće konačno potvrđuje dugo pretpostavljanu sumnju o postojanju vulkanske aktivnosti skrivene ispod širokog ledenog pokrivača Zapadnog Antarktika. Nekoliko vulkana izbilo je na površinu duž obale ledenog kontinenta, kao na primer planina Erebus, ali ovo je prvi put da je neko uočio magmatsku aktivnost daleko od obale.

„Ovo je zaista zlatno doba otkrića na antarktičkom kontinentu“, rekao je Ričard Aster, jedan od autora studije i seizmolog na Državnom univerzitetu Kolorado. „Mislim da nema sumnje da nas čeka još vulkanskih iznenađenja ispod leda.“

Vulkan je bio slučajno otkriće. Istraživački projekat, pod nazivom POLENET, pokrenut je sa namerom da se otkrije sturktura omotača Zemljinog jezgra (mantla), koji se nalazi odmah ispod Zemljine kore. Godine 2010. tim predvođen od strane naučnika sa Vašingtonskog univerziteta u Sent Luisu, proveo je nedelje krstareći preko snega, vukući opremu za praćenje seizmičkih aktivnosti na sankama.

Na pravom mestu u pravo vreme

Dva roja zemljostresa pogodila su područje na kojem su stajali istraživači u januaru 2010. i martu 2011. godine, nedaleko od planinskog masiva u Zemlji Meri Berd. Kako su istraživači kasnije otkrili, potresi su bili skoro identični onima koji su detektovani ispod aktivnih vulkana na Aljasci i u saveznoj državi Vašington. Epicentar rojeva bio je između 25 i 40 kilometara ispod površine.

„Ovo je uzbudljiva priča“, izjavila je Amanda Lou, vodeća autorka studije i postdiplomac seizmologije na Vašingtonskom univerzitetu u Sent Luisu. Iako nije bilo znakova eksplozije, ogromna izbočina od 1.000 metara ispod leda sugeriše da je vulkan u prošlosti izbacivao lavu i tako formirao vrh u obliku pupoljka.

„Možemo sa uverenjem reći da nije bilo erupcije dok smo mi bili tamo“, rekla je Lou i nastavila: „Naši ljudi su postavljali seizmičke stanice i puštali vazdušne radare preko ledenog pokrivača. Uz pomoć topografije, možemo videti da se tamo nešto gomila ispod leda.“

Naučnici misle da podzemna magma i tečnosti stvaraju nove puteve kroz koru što dovodi do pucanja stena i izaziva duboke zemljotrese. Mnogi aktivni vulkani na Aleutskim ostrvima u saveznoj državi Aljaska, periodično proizvode ovakve rojeve zemljotresa bez ikakve naznake o nastupajućoj erupciji. Ipak, istraživači takođe prate potrese zbog iznenadnog povećanog trenda potresa primećenog pre erupcija planine Spur i planine Ridaut na Aljasci.

Vulkanska poplava

Ako se dogodila erupcija vulkana na Antarktiku, ona bi otopila donji deo ledenog pokrivača neposredno iznat otvora. Naučnici nisu sigurni šta bi se dalje desilo. Na Islandu, vulkanske erupcije mogu da otope glečere, izazivajući pritom poplave koje se popularno nazivaju jökulhlaups. Međutim, led na Antarktiku ima debljinu od preko jednog kilometra.

„Kako bi struje leda na Zapadnom Antarktiku reagovale na erupciju lociranu na više od 100 kilometara od granice kopna, pitanje je koje još uvek čeka na odgovor,“ rekao je Stefan Vogel, glaciolog agencije AAD (Australian Antarctic Division) koji nije bio uključen u studiju.  Granica kopna je mesto na kome se glečeri odvajaju od stena i plutaju po vodi.

„Potrebno je da se uradi još istraživanja, kako na polju mapiranja distribucije i praćenja nivoa subglacijalnih vulkanskih aktivnosti ispod leda, tako i na polju proučavanja uticaja subglacijalnih vulkanskih aktivnosti na hidrološki sistem glečera i ledenih ploča,“ rekao je Vogel.

Bila bi potrebna super-erupcija u stilu prastare jeloustonske eksplozije da bi se potpuno otopio led iznad aktivnog vulkana, izračunali su Lou i drugi autori studije. Ukoliko je vulkan ispod leda sličan onima koji su mu blizu, poput planine Sidli, nema rizika od super-erupcije.

Umesto toga, milioni litara otopljene vode bi možda samo ubrzali tok obližnjeg Mekejelovog ledenog potoka ka moru.

„Ljudi čuju reč vulkan i pomisle da će to promeniti način na koji ledene ploče funkcionišu, ali ovakve stvari se događaju ispod leda već milionima godina,“ rekla je Lou i dodala: „Svakodnevni magmatizam nije dovoljan da prouzrokuje velike probleme.“

Hju Kor, glaciolog BAS-a (British Antarctic Survey), koji je takođe otkrio zakopani vulkan na Antarktiku, izjavio je da bi erupcija imala veliki uticaj, ali da je teško reći koliki.

„Najveći uticaj na zapadnoantarktičku ledenu ploču i dalje imaju klimatske promene – zagrevanje okeana, koje topi led. To je trenutno mnogo veći problem od eventualnog vulkana koji može da se aktivira“, rekao je Kor, koji nije bio uključen u studiju.

Geološka enigma

Znakovi aktivnih i ugašenih vulkana i uočavaju se širom Antarktika. Slojevi pepela i lave ukazuju na jaku vulkansku aktivnost tokom procesa zamrzavanja kontinenta pre možda više od 20 miliona godina. Sloj pepela star 8000 godina pronađen je iznad novootkrivenog vulkana, ali potiče sa obližnje planine Viši.

„Zapadna obala Antarktika je kao vatreni prsten,“ rekao je Kor.

„Rojevi zemljotresa ređaju se duž starijih vulkana planinskog masica, što ukazuje da vulkanska aktivnost u tom regionu polako migrira južno za 9,6 kilometara na svakih milion godina. Ova migracija, tj. Pomeranje je upravno na kretanje antarktičke tektonske ploče, tako da glavno žarište omotača zemljinog jezgra „ne hrani“ vulkane“, rekla je Lou. 

Najmisterioznije je zaključiti zašto vulkani i njegovi prethodnici postoje. „Antarktik je svakako jedan od najfascinantnijih i najtajnovitijih Zemljinih kontinenata“, rekao je Aster.

Predstavimo to ovako. Antarktik je podeljen neverovatnim planinskim masivima. Zamislite da spektakularne strme planine Vasač, savezne države Juta dele Severnu Ameriku od Teksasa do Kanade. Tako izgledaju planinski masivi na Antarktiku. Na zapadu, zemlja uranja u duboki tektonski rov, gde se kora cepa već milionima godina. Novootkriveni vulkan leži na drugom kraju tog rova, u regionu sa visokom kotom, koji se zove Zemlja Meri Berd.

Dok pocepana kora, možda, daje najbolje objašnjenje za mnogobrojne vulkane na Antarktiku, mnogi od vrhova se ne uklapaju u taj obrazac. Riftovi i vulkanziam na Antarktiku mogu biti kao nigde drugde na planeti. „Šta se dešava sa korom na Antarktiku još uvek je enigma“, rekla je Lou.

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka