Mnoga istraživanja pokazala su da se Arktik zagreva i da se ledene kape tope. Kada se ovi rezultati uporede sa prošlošću, koliko je situacija zapravo ozbiljna?
Novo istraživanje pokazalo je da su prosečne letnje temperature na kanadskom delu Arktika merene tokom proškog veka, najveće zabeležene temprature u proteklih 44.000 godina, a naučnici tvrde da ta cifra može da raste i do 120.000 godina.
"Ključni deo ovog istraživanja je činjenica da se Kanadski Arktik nikada nije ovoliko zagrejao",kaže Gilford Miler, naučnik sa univerziteta u Koloradu. "Ovo istraživanje pokazuje da zagrevanje koje se trenutno dešava izlazi van svih okvira prirodnih promena i razlog tome jednostavno mora da bude povećanje efekta staklene bašte u atmosferi."
Miler i njegove kolege merili su temperaturu Arktika posmatrajući mehuriće gasa zarobljene u ledenoj kori (cilindri kojima se bušio led pokazivali su naslage snega i tako su naučnici određivali period mehurića gasa). Ovi mehurići omogućili su naučnicima da rekonstruišu temperature iz prošlosti i nivoe padavina. Nalaze mehurića su uporedili sa mahovinom koja je uzeta sa istopljenog ledenog brega sa kanadskog Bafin ostrva. Prethodno izvršena analiza ove mahovine pokazala je da se ona nalazila u ledu bar 44.000 godina, a moguće je čak i 120.000 godina. Kada su naučnici uparili podatke, ispostavilo se da temperatura u ovom delu Arktika nije bila viša 44.000 godina.
Arktik se zagreva već jedan vek, ali značanije promene se nisu desile do 1970. godine. Miler je u svojoj izjavi naveo:" Zapravo u poslednjih 20 godina zagrevanje ovog regiona je zaprepašćujuće. Skoro čitavo Bafin ostrvo se topi, a mi očekujemo da će sve ledene kape jednom nestati, čak i ako se spreči dodatno zagrevanje" zaključio je Miler.
