Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Zemlja

Čudesne livade Transilvanije

Autor Ana Randjelovic
Autor Ana Randjelovic

Zemljoradnici su u Transilvaniji stvorili čitav krajolik od cvetnih livada. Da li takvi prizori mogu da opstanu?

 Izvor: Snimila: Rina Efendi

OVDE JE NA DELU moćan lanac prirodnih dejstava. Pašnjaci tokom leta hrane jednu do dve krave, koliko ih u proseku ima svaka porodica. Ali od sredine novembra do sredine maja krave ostaju u štalama, gde se hrane isključivo senom. Kao što je kravama jedino dostupno seno, tako je njihovo mleko ono što ovdašnje ljude hrani. Narod u Transilvaniji živi od hrane koja potiče sa livada. Zbog toga je u ovim dolinama seno merilo svih stvari.

Kada je Reka Šimu, Atilina žena koja je odrasla u Budimpešti, došla u Đimeš, nije mogla da shvati zašto "ljudi gaze jedan iza drugog preko livada". To je izgledalo, kaže ona, kao da su "livade sveto tlo. Kao da ti Transilvanci žive u svetu posvećenom svetoj travi".

Na neki način transilvanski seljaci zaista žive od sena. Širom čitavog ovog područja, od Maramureša, rumunskog govornog područja na severu, do etničkih mađarskih oblasti u središtu zemlje i sela u kojima žive Saksonci koji govore nemački, rad na seoskim dobrima suštinski se ne razlikuje od srednjovekovnog. Milioni ljudi u Rumuniji rade na seoskim imanjima, koja imaju minimalan broj stočnih grla, niske prinose, koje jedva same sebe održavaju i ostvaruju najniže prihode u Evropi. Prosečno imanje prostire se na 3,2 hektara. Više od 60 odsto mleka koje se proizvede u zemlji potiče od seljaka koji imaju dve do tri krave, a skoro ništa od toga ne ode sa farme. Računica je koliko jednostavna toliko i okrutna. Jedna krava pojede tokom zime četiri ili više tona (3,6 metričkih tona) sena. Za tu količinu sena neophodna su dva hektara travnatog zemljišta i možda deset vrelih, napornih dana samo da se trava pokosi. Ako sami kosite i to kosom, kao što je to čest slučaj na velikim područjima gde prevladavaju visoravni, za tri krave potrebno je mesec dana kosidbe.

Ali i to je tek početak. Svaka vlat trave bar deset puta se premetne preko ruke. Prvo ide kosidba; onda se pokošeno grabuljama zgrće u male stogove koji ne upijaju vlagu; potom se sutradan stogovi ponovo šire da bi se sušili na suncu; onda se prevrću na suncu da bi se potpuno osušili; pa se u polju skupljaju u stogove sena; naposletku se tovare u zaprežna kola, uz pratnju leptira koji plešu nad utovarenim senom; onda se stazama voze do štala, gde konji jedu seno koje su dovezli; potom se istovaruje u štalama u mirisne hrpe; denjkovi se slažu visoko pod ambarske strehe – s tim što se prvo isteraju pilići da ih ne bi zatrpalo seno – poput šuštavog zelenog prediva ("Mora da ispravno šušti", kaže jedan seljak, "jer ako ne šušti kako treba, neće mu ni ukus valjati.") u kojem cveće zadržava svoje plave, žute i crvene boje; a onda kada dođe zima i krave pristignu sa pašnjaka, seno se za njihov dnevni obrok seče iz zbijenog dela kamare i konačno stavlja pred životinje u jasle.

Pogledajte galeriju fotografija

Kravlje mleko se tokom leta, kada trave na pašnjacima ima u izobilju, prerađuje u meke sireve za kućne potrebe, a i da se komšije pogoste. Mleko se prodaje u selu ili obližnjem gradu ili se pak popije u kući. Telad se prehranjuju mlekom pre nego što se prodaju u klanice ili pojedu, kao najkvalitetnije meso. Danas se veoma retko pravi puter. Umesto toga, na hleb se maže ukusna svinjska mast koja je opasna za rad srca. Povremeno se i svinje hrane mlekom. Na sve ove različite načine blagotvorna trava stiže do svih zakutaka života.

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka